Жртве и сведоци треба да имају приступ услугама подршке жртвама у сваком тренутку.
Подршка треба да буде бесплатна и пружена на поверљив начин.
Подршка не сме да зависи од тога да ли је формално поднета пријава, те (уколико јесте) да траје пре, током и након кривичног или прекршајног поступка.
Циљ пружања помоћи и подршке је једнакост у приступу правди, избегавање додатних траума и осећаја препуштености самима себи и оснаживање жртава и сведока за рехабилитацију и успостављање нарушених права.
Подршка коју пружају службе за подршку жртвама
- информација, савет и подршка у погледу права жртава
- информација о релевантној служби за специјалистичку подршку или директно упућивање у исту
- емоционална и психолошка помоћ
- савет у вези са финансијским или практичним питањима које су последица почињеног кривичног дела
- саветовање о ризику и превенцији секундарне или поновне виктимизације, застрашивања и одмазде
Жртве, у складу са посебним прописима, имају и право и на бесплатну правну помоћ и подршку.
Службе специјалистичке подршке као минимум треба да обезбеде:
- склоништа или други привремени смештај за жртве којима је потребно сигурно место због непосредног ризика од секундарне и поновне виктимизације, застрашивања и одмазде;
- специфичну и интегрисану подршку жртвама са посебним потребама, као што су жртве сексуалног насиља, жртве родног насиља и жртве насиља у интимним партнерским односима, укључујући и подршку у превазилажењу траума и саветовање.
Информације о жртвама треба да се преносе уз уважавање права на заштиту приватности и у складу са правилима о заштити података.
Подршку жртвама пружају правосудни и други државни органи и институције, као и невладине организације.
