Пројекат „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији“ успоставиће свеобухватни национални систем информисања, помоћи и подршке жртвама и сведоцима у оквиру кривичноправног система у Србији. Пројекат ће допринети владавини права и јачању правосудног система Републике Србије ради бољег усклађивања са међународним и европским правним стандардима.

Успостављање оваквог система у складу је и са међународним стандардима и правним тековинама Европске уније и предвиђено је Акционим плановима за Поглавља 23 и 24 за придруживање Србије Европској унији.

Пројекат у вредности 1.500.000 евра финансира Европска унија, а спроводи га Мисија ОЕБС-а у Србији, као изабрани партнер Министарства правде Републике Србије.



Обележен европски дан жртава кривичних дела

Eврoпски дaн жртaвa криминaлa у Србиjи oбeлeжaвa сe jубилaрни, пeтнaeсти пут, a циљ му je дa сe пoслeдицe кoje жртвe криминaлитeтa трпe, учинe видљивим ширoj jaвнoсти и дa сe друштвo пoдстaкнe дa eфикaсниje и пoтпуниje зaштити прaвa жртaвa. „Oднoс прeмa жртвaмa je зaистa тeст зa свe нaс, a тo je нeдaвнo пoкaзao и случaj oтмицe дeвojчицe Moникe К., кojи je биo вишeструки тeст кaкo зa држaвнe oргaнe, тaкo и зa мнoгe другe субjeктe у друштву, a прe свeгa мeдиje” - рeклa je Нaтaшa Нoвaкoвић из Mисиje OEБС-a у Србиjи, кojи кao пaртнeр Mинистaрствa прaвдe рeaлизуje прojeкaт „Пoдршкa жртвaмa и свeдoцимa кривичних дeлa” кojи финaнсирa Eврoпскa униja. Oнa je кoнстaтoвaлa дa je пoслeдицa сeнзaциoнaлистичкoг извeштaвaњa у oвoм, кao и у мнoгим другим случajeвимa сeкундaрнa виктимизaциja жртвe, и дa тo хумaнa, дeмoкрaтскa друштвa нe смejу дa дoзвoлe. Пoдaтaк дa у Eвoпи нa гoдишњeм нивoу oкo 75 милиoнa људи пoстaну жртвe криминaлa зaбрињaвa, aли и oпoмињe дa држaвe и свaкo друштвo oвoм питaњу мoрajу дa пoсвeтe још вишe пaжњe. Један од одговора на нарастајући криминал је и Директива Европске уније о правима жртава, подсетила је Унa Keли, програмска менаџерка у сектору правосуђа Делегације ЕУ у Србији. „Eврoпски стaндaрди зaхтeвajу пунo прeпoзнaвaњe и пoштoвaњe прaвa жртaвa у пoглeду људских прaвa, a нaрoчитo пoштoвaњe њихoвe бeзбeднoсти, дoстojaнствa, привaтнoсти и зaштитe прaвa пoрoдицe, кao и прeпoзнaвaњe нeгaтивних eфeкaтa нa жртву криминaлa” – рекла је Кели. Наводећи мноштво примера у којима су медији извештавајући о жртвама кршили Кодекс и право достојанства жртве, новинарка Тамара Скроза навела је да је поводом случаја писања о отмици девојчице Монике Комисији за жалбе Савета за штампу, чији је и она члан, поднето чак 14 жалби, што је рекорд од када ово саморегулаторно тело постоји. Приказивање стравичних слика, изношење ужасавајућих детаља о стању жртве и злоупотреба емотивног стања жртве или њене породице супротно је и професионалном и етичком кодексу, рекла је Скроза, али и указала да кривица није само на новинарима већ често и на онима који такве информације достављају медијима. Да Кодексе не крше само новинари, већ и људи из правосуђа, вештаци, па и представници других државних институција, констатује и психотерапеуткиња Биљана Славковић за коју је то знак да је преузимање професионалне одговорности нужно у свим сегментима. „Многобројни примери показују да се друштво суочава са правом спиралом насиља и да при томе није спремно да се на адекватан начин односи према жртвама“ – каже Славковић и истиче да је један од разлога и тај што је у Србији фокус и даље на насилнику, док се сама жртва маргинализује. „Недовољна сензибилизација јавности проистиче и из недовољно знања, а познавање права представља најбољи пут за њихово остварење“ – нагласила је др Милица Колаковић Бојовић, експерткиња ангажована и у изради Националне стратегије за унапређење положаја жртава. На ово је указало и иницијално истраживање јавног мњења урађено у оквиру пројекта „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији“ које је показало да грaђaни Србиje нeдoвoљнo пoзнajу прoблeмaтику пoдршкe жртвaмa и свeдoцимa, прaвa кoje oни имajу и нaчинe њихoвoг oствaривaњa, a уjeднo имajу и низaк стeпeн сeнзибилизaциje у oднoсу нa жртвe тeшких кривичних дeлa. Све ово узето је у обзир при изради Националне стратегије која уз оснивање Националне мреже за подршку жртвама подразумева и дефинисање контакт тачака у полицији и судству на којима ће жртве добити све основне информације о правима и подршци на коју имају право, увођење аудио-видео опреме која ће обезбедити давање исказа без директног контакта жртве и окривљеног и низ механизама који ће допринети стварању свеобухватног система подршке жртвама и сведоцима кривичних дела.  

детаљније »
Судијски дани - Смернице за накнаду штете

Могућност остваривања права на накнаду штете у кривичном поступку представља један од предуслова за успостављање кривичноправног система фокусираног на потребе жртава кривичних дела. Зато је значајна пажња на овогодишњим „Судијским данима“, годишњем саветовању судија Републике Србије, била посвећена и представљању „ Смерница за унапређење судске праксе у поступцима за накнаду штете жртвама тешких кривичних дела у кривичном поступку“. Позитивноправни оквир у Србији омогућава жртвама да остваре право на накнаду штете у кривичном поступку, али се то у пракси недовољно често дешава, што за последицу има одустајање жртве од тог права неподношењем захтева за накнаду, или изложеност жртве могућој поновљеној виктимизацији због новог и неретко дугог парничног поступка на који је упућена. Све ово објашњава значај „Смерница за унапређење судске праксе у поступцима за накнаду штете жртвама тешких кривичних дела у кривичном поступку“, које указују на обавезу надлежних органа да се питање накнаде штете реши у кривичном поступку, док би грађански поступак био изузетак, а не правило, као што је то сада случај у пракси. Израду и објављивање Смерница подржала је Мисија ОЕБС-а у Србији у оквиру пројекта „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији”, који као изабрани партнер Министарства правде спроводи Мисија ОЕБС-а у Србији, а финансира Европска унија. „И ове Смернице, као и низ других активности које спроводимо кроз трогодишњи пројекат ,Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији’, усмерене су ка подизању стандарда у поштовању права жртава у кривичном поступку у Србији и приближе га европским и међународним стандардима“ – констатовала је Наташа Новаковић, руководилац програма за људска права и кривичноправни систем у Мисији ОЕБС-а у Србији. Председавајућа Радне групе која је била задужена за израду Смерница, судија Врховног касационог суда Радмила Драгичевић Дичић, рекла је да ове Смернице представљају резултат и добар пример сарадње судија и тужилаца. Она је нагласила да су велики допринос овом послу дале судије грађанских одељења које су своје велико знање и искуство преточиле у практичан приручник, који ће бити од помоћи јавним тужиоцима и судијама кривичарима да обезбеде право жртава тешких кривичних дела на компензацију. Подсећајући да је предуслов остваривања имовинскоправног захтева жртве њено право да буде информисана, Тамара Мировић, заменик републичког јавног тужиоца, истакла је да је у директној вези са тим и обавеза јавног тужиоца, као најчешће првог органа са којим жртва ступи у контакт, да јој пружи све неопходне информације, на разумљив и приступачан начин. Судија Врховног касационог суда Љубица Милутиновић нагласила је важност решавања питања накнаде штете жртви у кривичном поступку где год за то има услова. У том смислу, како је истакла, важну чињеницу представља то што ове Смернице, поред општих упутстава и објашњења, садрже и три практична додатка: модел наредбе о вештачењу, модел дела изреке пресуде у ком се одлучује о имовинскоправном захтеву, као и релевантне примере из судске праксе грађанских одељења из предмета накнаде штете настале као последице кривичног дела. Смернице за унапређење судске праксе у поступцима за накнаду штете жртвама тешких кривичних дела у кривичном поступку израдила је Радна група Врховног касационог суда Републике Србије, у саставу: Радмила Драгичевић Дичић, судија Врховног касационог суда, Љубица Милутиновић, судија Врховног касационог суда, Сања Агатоновић, судија Вишег суда у Београду, Јелена Даниловић, судија Трећег основног суда у Београду, Тамара Мировић, заменик републичког јавног тужиоца и Татјана Лагумџија, заменик вишег јавног тужиоца у Новом Саду.  

детаљније »
Представљање Нацрта стратегије

У Европи годишње 75 милиона људи постају жртве насилника, силоватеља, пљачкаша. Свака жртва која добије подршку и шансу да настави живот са што мање последица, кажу стручњаци, и зато је држава у обавези да обезбеди систем подршке жртвама. Србија има спремну Стратегију за заштиту жртава и сведока кривичних дела, а припремљен је и предлог акционог плана за прве три године срповођења стратегије. Систем заштите права жртава важан је и потенцијално кључан за особу која се нађе у положају жртве, с обзиром да свака жртва кривичног дела која добије подршку има вишеструко веће шансе да настави свој живот са знатно мање дуготрајних последица, истакао је државни секретар Министарства правде Радомир Илић. Он је нагласио да су то само неки од података који илуструју колико је систем заштите права жртава важан, те да заштита жртава кривичних дела није само дефинисана Акционим планом за Поглавље 23, већ да је то пре свега обавеза државе. „Обавеза је државе да обезбеди свеобухватан систем подршке свакој жртви, који одговара њеним потребама и који јој помаже да превазиђе или умањи трауму виктимизације“, указао је Илић и додао да бенефите таквог приступа могу да осете не само непосредни корисници овог система, већ и друштво у целини.  Како је нагласио, зато је Министарство правде израду Стратегије за остваривање права жртава и сведока кривичних дела за период 2019 – 2025. године поставило као један од својих приоритета, као и да велику подршку том процесу пружа Мисија ОЕБС-а и Делегација ЕУ у Србији кроз пројекат „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији“. Илић је указао да су у пратећем Акционом плану Стратегије постављена три основна циља - формирање националне мреже служби подршке, унапређење заштите жртава и сведока кривичних дела, као и активан рад на подизању свести о правима жртава и сведока кривичних дела.  „Све активности у Акционом плану су усмерене ка овим циљевима и организоване су на један постепен и реалистичан начин који гарантује добру припрему за почетак рада служби и ствара могућност да оне буду потпуно функционалне од првог дана њиховог рада“, истакао је Илић и додао да, како би се осигурала пуна имплементација Стратегије и Акционог плана, Влада Србије ће формирати Координационо тело за подршку жртвама и сведоцима кривичних дела које ће се састајати квартално.  Он је навео да ће то Координационо тело ће пратити и анализирати мере усмерене на унапређење положаја жртава кривичних дела, усвајати извештаје о примени Стратегије уз издавање препорука за унапређење. Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Андреа Орицио рекао је да су промовисање локалног руковођења над реформским процесима и њихова одрживост, кључни принципи на којим Мисија ОЕБС-а у Србији заснива свој рад.  „Мисија ОЕБС-а са задовољством спроводи своју саветодавну улогу како би помогла земљи домаћину у јачању делотворних механизама за заштиту жртава криминала. Како би се смањио ризик поновљене и секундарне виктимизације, као и страх жртава од одмазде и застрашивања, нацрт акционог плана указује на конкретне активности које релевантни актери треба да предузму“, истакао је Орицио. На конференцији говорили су и представник Делегације ЕУ у Србији Леонета Пајер и заменик Републичког јавног тужиоца Зорица Стојшић. Израда Стратегије за остваривање права жртава и сведока кривичних дела, заједно са пратећим Акционим планом, део је ширег пројекта Министарства правде „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији“, који спроводи са Мисијом ОЕБС-а у Србији, а финансиран је од стране Европске уније.

детаљније »
Владавина права је стална обавеза

„Владавина права је основно опредељење Србије и она представља сталну обавезу читавог система, а не само правосуђа“, истакао је председник Србије Александар Вучић, отварајући конференцију посвећену обележавању почетка пројекта „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији“. Овај трогодишњи Пројекат има за циљ успостављање свеобухватног националног система информисања, помоћи и подршке жртвама и сведоцима усклађеног са међународним и европским стандардима. Пројекат Европска унија подржава са 1,5 милиона евра, а спроводи га Мисија ОЕБС-а у Србији, као партнер ког је одабрало Министарство правде Републике Србије. Једна од најважнијих пројектних активности биће израда Националне стратегије о правима жртава и пратећег акционог плана. Поред унапређења законског оквира у овој области, пројекат ће помоћи државним институцијама у јачању њихових капацитета, развијању информационо-технолошких решења која ће олакшати умрежавање између пружалаца услуга, едуковању мреже волонтера и јачању свести о улози служби за подршку жртвама.  Вучић: Правда не сме бити ни селективна, ни дискриминаторна На конференцији која је окупила државне званичнике, представнике правосуђа, стручњаке из области права, социјалне политике и заштите људских права, полицијске службенике и организације цивилног друштва, председник Вучић је поручио да држава мора да обезбеди сталну помоћ и подршку жртвама и сведоцима у кривичним поступцима. „Потребно је и да признамо да се грешке догађају и да постоје предрасуде”, рекао је Вучић, додавши да се то најчешће догађа када су жртве припадници неке маргиналне групе. Подсетивши да је нарочито у случајевима сексуалног насиља честа реченица „Сама је то тражила“, Вучић је констатовао да је то тражење изговора за починиоца које мора бити замењено подршком жртви. „Највећа помоћ коју можемо да пружимо свим жртвама је да правду не тражимо селективно према томе дал је жртва припадник наше уже друштвене групе или није. Зато је одговор на питање ко су жртве криминалитета, политички, али пре свега народни одговор“ – рекао је председник Вучић нагласивши да у томе важну улогу има и јасно идентификовање појма жртве. Износећи податак да се од 9.753 представке које су му упутили грађани чак 80% односило на правосуђе, председник је констатовао да то говори и да грађани Србије судове и даље не доживљавају као правичне. Он је истакао и да је важно да сведоци имају чврто поверење у систем кривичног правосуђа јер се свесним одбијањем сведочења и саопштавања истине наноси штета целом друштву. „Србија мора да има јасну политику вредности у складу са европском праксом, као и функционални механизам деловања за њено спровођење“ – закључио је Вучић. Кубуровић: Успоставићемо координисан и ефикасан систем подршке жртвама Министарка правде Нела Кубуровић рекла је да је успостављање координисаног и ефикасног система подршке жртвама опредељење Србије које је дефинисано и Акционим планом за поглавље 23, те да је израда Националне стратегије један од кључних елемената у Пројекту „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела“. Наводећи досадашње учинке у овој области министарка правде је истакла да је Закон о спречавању насиља у породици већ након једногодишње примене дао добар резултат. „До данас су надлежни органи размотрили више од 40.000 случајева насиља у породици, судови су изрекли више од 14.000 хитних мера, а израђено је и више од 10.000 индивидуалних планова заштите и подршке жртвама“ – рекла је Кубуровић. Побољшању положаја жртава доприноси и кампања „Искључи насиље“, констатовала је министарка Кубуровић, као и то што су у тужилаштвима и судовима рад почеле службе за информисање и помоћ жртвама и сведоцима. Она је апеловала на представнике адвокатуре и невладиног сектора да коначно постигну консензус око пружања бесплатне правне помоћи, како би Влада Србије усвојила нацрт Закона који регулише ово важно питање за жртве. Истакла је да се пружање подршке жртвама остварује и смањивањем њихове поновне виктимизације, као и у поступцима за накнаду штете, и изразила уверење да ће реализација овог Пројекта омогућити успостављање одрживог система служби подршке и заштите жртава, који ће приближити Србију европским стандардима. Фабрици: Жртве морају имати подршку и брз приступ правди Шеф Делегације Европске уније у Београду Сем Фабрици је рекао да сваке године 15 одсто грађана Уније, односно око 75 милиона људи, постану жртве насиља. ЕУ је 2012.године, како је подсетио, уредбом установила минимум стандарда подршке жртвама злочина, а у јануару 2019. године председник ЕК Жан Клод Јункер треба да објави извештај о њеној шестогодишњој примени. „Потребно је да жртве уживају поштовање и да се уважавају њихова права. Жртва мора бити заштићена од малтретирања, треба да добије подршку, да има брз приступ правди и финансијској накнади”, оценио је Фабрици. Он зато сматра и да је пројекат „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела” више везан за добробит грађана Србије, него за европске интеграције. Милојевић: Нужно унапређење заштите жртава и права на компензацију Председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић рекао је да Србији предстоји значајно усаглашавање законодавства у погледу заштите жртава и права на компензацију. „Жртве кривичних дела мрцваримо да сведоче, излажемо секундарно институционалној виктимизацији, а ништа не добијају за узврат“ рекао је Милојевић и констатовао да би значајна помоћ жртвама била обезбеђена и употребом савремене технике којом би се избегао непосредни додир жртве и учиниоца кривичног дела, а што сада „више штети жртви него што користи судском поступку“. Он је истакао и да се досадашња пракса кривичних судова, који су жртве упућивали на парнични поступак за накнаду штете, показала неодговарајућом, јер су жртве најчешће остајале без икакве накнаде, парнице су трајале годинама, а током поступка неретко је била угрожена и њихова безбедност. „Постоји гледиште да је потребно обавезати кривичне судије да већ у оквиру ових поступака одређују исплату накнаде штете за жртве. Жртва ако је незадовољна исходом може да иде у парнични поступак, али битно је да се за оне који материјално и психолошки не могу да издрже парничне поступке обезбеди ефикасан систем задовољења у оквиру кривичног процеса“ – рекао је Милојевић. Наводећи да се овим питањем бави и Врховни касациони суд и формирана Радна група, он је истакао и да очекује да ће пројекат „Подршка жртвама и сведоцима“ остварити постављене циљеве. Доловац: Не постоји универзални одговор за заштиту жртве Републички јавни тужилац Загорка Доловац истакла је да је пројекат „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији“ изузетно важан првенствено с аспекта систематског унапређења положаја оштећених и сведока, уз пуно разумевање њихових потреба и положаја. „Потреба за унапређењем нормативног и стратешког оквира, али и подизање свести о правима жртава кривичних дела није само у обавезама које за Србију проистичу из Акционих планова за поглавља 23 и 24 и у приступним преговорима, већ и у нашем искреном опредељењу да права жртава, пре свега жртава кривичних дела са елементима насиља, буду подигнута на виши ниво и то у складу са међународним стандардима“ – рекла је Доловац. Нагласивши да „не постоји универзални одговор и идеални модел за заштиту жртве", Доловац каже и да су досадашња искуства у раду служби подршке жртвама које постоје у јавним тужилаштвима указују на потребу успостављања свеобухватног националног система за подршку оштећенима и сведоцима што је једна од главних активности у оквиру овог пројекта. Ребић: Ефикасна заштита жртава је и државни и друштвени циљ Министарство унутрашњих послова Републике Србије препознало је значај овог пројекта јер ће он дати, како је констатовао директор полиције Владимир Ребић, „значајан допринос у постизању нашег не само државног, већ и друштвеног циља, а то је ефикасна заштита и права свих учесника у кривичном поступку“. Уз јачање капацитета институција и служби које пружају заштиту и подршку жртвама и координисано деловање, директор полиције као један од најважнијих задатака види и промену перцепције грађана у погледу постојања институционалне помоћи у службама за подршку жртвама и сведоцима у Србији. У том смислу он истиче и значај кампање информисања грађана о улози и правцима развоја система подршке жртвама и сведоцима, у чему очекује добру сарадњу и са организацијама цивилног друштва. Орицио: Сви ми некада можемо постати жртве криминала и зато жртве морају бити у средишту мреже подршке Закључујући званични део конференције, шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Андреа Орицио је рекао да је важно установити мрежу служби у чијем средишту пажње треба да буде помоћ жртвама и сведоцима. „Сви ми можемо постати жртве криминала у неком тренутку у животу. Ми радимо у партнерству са институцијама Србије како бисмо успоставили делотворну националну мрежу за подршку жртвама, која потребе жртава и њихова права ставља у само средиште кривичноправног система у Србији,” истакао је шеф Мисије ОЕБС-а у Србији, Андреа Орицио. Он је истакао да  то значи да ће грађани Србије бити у могућности да добију помоћ и информације од првог контакта са надлежним органом након што су претрпели кривично дело или му били сведок, као и да добију подршку и вођство кроз кривични поступак, чак и по његовом окончању. Извештај о радном делу конференције „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији“ можете прочитати овде.  

детаљније »