Чланови Радне групе за израду Националне стратегија за подршку жртвама и сведоцима боравили су почетком децембра у Шведској, како би се упознали са функционисањем једног од најразвијенијих свеобухватних система у овој области. Тродневну студијску посету Стокхолму организовала је Мисија ОЕБС-а у Србији, као партнер кога је Министарство правде изабрало за спровођење трогодишњег пројекта “Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији”, а који  финансира Европска унија. О начинима функционисања различитих институција из система подршке жртвама и сведоцима и модалитетима сарадње међу њима, чланови радне групе су током посете разговарали са представницима шведског министасртва правде, полиције, служби за пружање подршке жртвама и сведоцима у државним институцијама и правосуђу, као и са представницима невладиног сектора. Уприличен је и сусрет са Њ.Е. амбасадором Републике Србије у Швеској, Драганом Момчиловићем.

Пројекат „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији” представљен је и на годишњем скупу „Судијски дани”, који је у Врњачкој Бањи окупио 1500 судија из целе Србије. Циљ овог трогодишњег пројекта је успостављање свеобухватног националног система подршке жртвама и сведоцима, са 1, 5 милиона евра финансира га Европска унија, а спроводи Мисија ОЕБС-а у Србији.  „Израда Националне стратегије о правима жртава кривичних дела један је од најважних елемената овог Пројекта”, рекла је Наташа Новаковић, програмска менаџерка Мисије ОЕБС-а у Србији. Она је истакла и да ће кључне компонентe пројектa бити унапређење стратешког и законодавног оквира, јачање капацитета државних институција и пружалаца услуга подршке жртвама и сведоцима, развој информационих технологија у овој области и јачање свести стручне и опште јавности о постојању, важности и улози служби за подршку жртвама у Србији. Рад на пројекту подразумева сарадњу низа државних, правосудних, стручних и невладиних организација, а значајну улогу у том процесу играју и Врховни касациони суд и други судови широм Србије.  

Владавина права је основно опредељење Србије и она представља сталну обавезу читавог система, а не само правосуђа, истакао је предсеник Србије Александар Вучић, отварајући конференцију посвећену обележавању почетка пројекта „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији“. Овај трогодишњи Пројекат има за циљ успостављање свеобухватног националног система информисања, помоћи и подршке жртвама и сведоцима усклађеног са међународним и европских стандардима. Пројекат Европска унија подржава са 1,5 милиона евра, а спроводи га Мисија ОЕБС-а у Србији, као партнер ког је одабрало Министарство правде Републике Србије. Једна од најважнијих пројектних активности биће израда Националне стратегије о правима жртава и пратећег акционог плана. Поред унапређења законског оквира у овој области, пројекат ће помоћи државним институцијама у јачању њихових капацитета, развијању информационо-технолошких решења која ће олакшати умрежавање између пружалаца услуга, едуковању мреже волонтера и јачању свести о улози служби за подршку жртва Вучић: Правда не сме бити ни селективна, ни дискриминаторнаа у Србији. Вучић: Правда не сме бити ни селективна, ни дискриминаторна На конференцији која је окупила државне званичнике, представнике правосуђа, стручњаке из области права, социјалне политике и заштите људских права, полицијске службенике и организације цивилног друштва, председник Вучић је поручио да држава мора да обезбеди сталну помоћ и подршку жртвама и сведоцима у кривичним поступцима. „Потребно је и да признамо да се грешке догађају и да постоје предрасуде”, рекао је Вучић, додавши да се то најчешће догађа када су жртве припадници неке маргиналне групе. Подсетивши да је нарочито у случајевима сексуалног насиља честа реченица “Сама је то тражила“, Вучић је констатовао да је то тражење изговора за починиоца које мора бити замењено подршком жртви. „Највећа помоћ коју можемо да пружимо свим жртвама је да правду не тражимо селективно према томе дал је жртва припадник наше уже друштвене групе или није. Зато је одговор на питање ко су жртве криминалитета, политички, али пре свега народни одговор“ – рекао је председник Вучић нагласивши да у томе важну улогу има и јасно идентификовање појма жртве. Износећи податак да се од 9.753 представке које су му упутили грађани чак 80% односило на правосуђе, председник је констатовао да то говори и да грађани Србије судове и даље не доживљавају као правичне. Он је истакао и да је важно да сведоци имају чврто поверење у систем кривичног правосуђа јер се свесним одбијањем сведочења и саопштавања истине наноси штета целом друштву. „Србија мора да има јасну политику вредности у складу са европском праксом, као и функционални механизам деловања за њено спровођење“ – закључио је Вучић. Кубуровић: Успоставићемо координисан и ефикасан систем подршке жртвама Министарка правде Нела Кубуровић рекла је да је успостављање координисаног и ефикасног система подршке жртвама опредељење Србије које је дефинисано и Акционим планом за поглавље 23, те да је израда Националне стратегије један од кључних елемената у Пројекту „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела“. Наводећи досадашње учинке у овој области министарка правде је истакла да је Закон о спречавању насиља у породици већ након једногодишње примене дао добар резултат. „До данас су надлежни органи размотрили више од 40.000 случајева насиља у породици, судови су изрекли више од 14.000 хитних мера, а израђено је и више од 10.000 индивидуалних планова заштите и подршке жртвама“ – рекла је Кубуровић. Побољшању положаја жртава доприноси и кампања „Искључи насиље“, констатовала је министарка Кубуровић, као и то што су у тужилаштвима и судовима рад почеле службе за информисање и помоћ жртвама и сведоцима. Она је апеловала на представнике адвокатуре и невладиног сектора да коначно постигну консензус око пружања бесплатне правне помоћи, како би Влада Србије усвојила нацрт Закона који регулише ово важно питање за жртве. Истакла је да се пружање подршке жртвама остварује и смањивањем њихове поновне виктимизације, као и у поступцима за накнаду штете, и изразила уверење да ће реализација овог Пројекта омогућити успостављање одрживог система служби подршке и заштите жртава, који ће приближити Србију европским стандардима. Фабрици: Жртве морају имати подршку и брз приступ правди Шеф Делегације Европске уније у Београду, Сем Фабрици, је рекао да сваке године 15 одсто грађана Уније, односно око 75 милиона људи, постану жртве насиља. ЕУ је 2012.године, како је подсетио, уредбом установила минимум стандарда подршке жртвама злочина, а у јануару 2019. године председник ЕК Жан Клод Јункер треба да објави извештај о њеној шестогодишњој примени. „Потребно је да жртве уживају поштовање и да се уважавају њихова права. Жртва мора бити заштићена од малтретирања, треба да добије подршку, да има брз приступ правди и финансијској накнади”, оценио је Фабрици. Он зато сматра и да је пројекат „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела” више везан за добробит грађана Србије, него за европске интеграције. Милојевић: Нужно унапређење заштите жртава и права на компензацију Председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић рекао је да Србији предстоји значајно усаглашавање законодавства у погледу заштите жртава и права на компензацију. „Жртве кривичних дела мрцваримо да сведоче, излажемо секундарно институционалној виктимизацији, а ништа не добијају за узврат“ рекао је Милојевић и констатовао да би значајна помоћ жртвама била обезбеђена и употребом савремене технике којом би се избегао непосредни додир жртве и учиниоца кривичног дела, а што сада „више штети жртви него што користи судском поступку“. Он је истакао и да се досадашња пракса кривичних судова, који су жртве упућивали на парнични поступак за накнаду штете, показала неодговарајућом, јер су жртве најчешће остајале без икакве накнаде, парнице су трајале годинама, а током поступка неретко је била угрожена и њихова безбедности. „Постоји гледиште да је потребно обавезати кривичне судије да већ у оквиру ових поступака одређују исплату накнаде штете за жртве. Жртва ако је незадовољна исходом може да иде у парнични поступак, али битно је да се за оне који материјално и психолошки не могу да издрже парничне поступке обезбеди ефикасан систем задовољења у оквиру кривичног процеса“ – рекао је Милојевић Наводећи да се овим питањем бави и Врховни касациони суд и формирана Радна група, он је истакао и да очекује да ће пројекат „Подршка жртвама и сведоцима“ остварити постављене циљеве. Доловац: Не постоји универзални одговор за заштиту жртве Републички јавни тужилац Загорка Доловац истакла је да је пројекат „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији“ изузетно важан првенствено с аспекта систематског унапређења положаја оштећених и сведока, уз пуно разумевање њихових потреба и положаја. „Потреба за унапређењем нормативног и стратешког оквира, али и подизање свести о правима жртава кривичних дела није само у обавезама које за Србију проистичу из Акционих планова за поглавља 23 и 24 и у приступним преговорима, већ и у нашем искреном опредељењу да права жртава, пре свега жртава кривичних дела са елементима насиља, буду подигнута на виши ниво и то у складу са међународним стандардима“ – рекла је Доловац. Нагласивши да „не постоји универзални одговор и идеални модел за заштиту жртве", Доловац каже и да су досадашња искуства у раду служби подршке жртвама које постоје у јавним тужилаштвима указују на потребу успостављања свеобухватног националног система за подршку оштећенима и сведоцима што је једна од главних активности у оквиру овог пројекта. Ребић: Ефикасна заштита жртава је и државни и друштвени циљ Министарство унутрашњих послова Републике Србије препознало је значај овог пројекта јер ће он дати, како је констатовао директор полиције Владимир Ребић, „значајан допринос у постизању нашег не само државног, већ и друштвеног циља, а то је ефикасна заштита и права свих учесника у кривичном поступку“. Уз јачање капацитета институција и служби које пружају заштиту и подршку жртвама и координисано деловање, директор полиције као један од најважнијих задатака види и промену перцепције грађана у погледу постојања институционалне помоћи у службама за подршку жртвама и сведоцима у Србији. У том смислу он истиче и значај кампање информисања грађана о улози и правцима развоја система подршке жртвама и сведоцима, у чему очекује добру сарадњу и са организацијама цивилног друштва. Орицио: Сви ми некада можемо постати жртве криминала и зато жртве морају бити у средишту мреже подршке Закључујући званични део конференције, шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Андреа Орицио је рекао да је важно установити мрежу служби у чијем средишту пажње треба да буде помоћ жртвама и сведоцима. „Сви ми можемо постати жртве криминала у неком тренутку у животу. Ми радимо у партнерству са институцијама Србије како бисмо успоставили делотворну националну мрежу за подршку жртвама, која потребе жртава и њихова права ставља у само средиште кривичноправног система у Србији,” истакао је шеф Мисије ОЕБС-а у Србији, Андреа Орицио. Он је истакао да  то значи да ће грађани Србије бити у могућности да добију помоћ и информације од првог контакта са надлежним органом након што су претрпели кривично дело или му били сведок, као и да добију подршку и вођство кроз кривични поступак, чак и по његовом окончању. Извештај о радном делу конференције „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији“ можете прочитати овде.  

Представници судова, тужилаштава и полиције су у радном делу конференције „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији“ поделили досадашња искуства и резултате рада у овој области, а више од 150 присутних стручњака из различитих делова Србије који се непосредно баве питањем подршке жртвама и сведоцима, детаљно је упознато са циљевима и компонентама Пројекта. Драгичевић Дичић: Недовољно користимо и постојећа законска решења Судија Врховног касационог суда Радмила Драгичевић Дичић, подсетила је да је Србија потписник свих значајнијих међународних декларација и конвенција које се тичу људских права, заштите жртава и сведока и подршке на коју имају право, те да су судови с тога у обавези да примењују стандарде и позитивне одредбе међународних конвенција и онда када оне нису експлицитно наведене у појединим законима. Такође, да се у пракси често недовољно користе и постојећа законска решења. Као пример навела је право на бесплатну правну помоћ које још увек није добило форму посебног закона, али које би већ сад могло чешће да се примењује захваљујући постојећем Законику о кривичном поступку. Статистике и истраживања показују да се у погледу права на бесплатну правну помоћ у недовољној мери користи члан 103. Законика о кривичном поступку, а то је – истакла је Радмила Драгичевић Дичић, „онај члан који даје право тужиоцу или судији да одреди бесплатну правну помоћ жртви, односно посебно осетљивом сведоку, ако претходно оштећени односно жртва добије тај статус“. Судија Драгичевић Дичић сматра да жртве трговине људима, тешких облика насиља у породици и велики број жртава над којима су извршена кривична дела против полне слободе, заслужују статус посебно осетљивог сведока, а тиме и право на бесплатну правну помоћ. Она је подсетила и да је мрежа служби подршке жртвама почела да се успоставља још пре 12 година и да данас оне постоје у свим Вишим судовима на територије Србије и у Првом основном суду. Службе су формиране у складу са Упутством о начину приступа, систему рада и начину поступања које је 7.априла 2017. године донео Високи савет судства, са циљем да се обезбеди процесна, психолошка, здравствена, социјална и логистичка подршка оштећенима односно жртвама. Као примере добре праксе у досадашњем раду она је навела рад служби за подршку жртвама у Вишим судовима у Београду, Новом Саду, Врању и Нишу, као и у Првом основном суду у Београду. У анализи досадашњег поступања судова у погледу пружања подршке жртвама и сведоцима уочена је недовољна и неблаговремена комуникација поступајућих судија и служби за подршку жртвама. „То су сви судови у извештају рекли – судије нам не јављају, не обавештавају нас о жртвама“ – рекла је судија Драгичевић Дичић и констатовала да то указује да судијe у овом погледу морају да буду значајно активније, на шта треба да утичу и председници судова. Према извештају судова, тешкоће у раду представља и недостатак систематизованих радних места у службама подршке жртвама, недостатак адекватне опреме, тешкоће у ангажовању психолога за психолошку подршку жртвама. Уочено је и недовољно разумевања бранилаца за рад ових служби, као и недовољна препознатљивост служби у јавности, због чега важна компонента Пројекта треба да буде информисање стручне и најшире јавности. Ово је, по мишљењу судије Драгичевић-Дичић нарочито важно спровести у свим локалним срединама у којима службе подршке при судовима постоје. Мировић: Жртва која има подршку отвореније учествује и у кривичном поступку Кривичнопроцесно право се сувише дуго фокусирало на права окривљеног, а права жртава су била скрајнута и жртве су биле препуштене саме себи – констатовала је заменик републичког јавног тужиоца Тамара Мировић наводећи да се истовремено од жртава премного очекивало јер је исказ сведока често основно доказно средство. „Често се заборавља да ће жртва која има подршку система и као сведок бити отворенија да учествује у поступку односно да својим сазнањима допринесе утврђивању чињеница које су предмет доказног поступка“ – рекла је Мировић. Она је истакла да су Службе за информисање и подршку оштећеним лицима и сведоцима у свим вишим јавним тужилаштвима у Републици Србији и у Тужилаштву за организовани криминал почеле рад  1. фебруара 2017. године, те да је већ тада постављено и питање формирања адекватних специјализованих служби и у полицији.  У полицији те специјализоване службе још нису формиране, па је сарадња са постојећим службама утолико значајнија. Службе за подршку жртвама и сведоцима у јавним тужилаштвима су до сада оствариле добру сарадњу са другим државним органима, као и са организацијама цивилног друштва. Са Виктимолошким друштвом и невладиним организацијама „Астра“ и „Атина“ и меморандуме о сарадњи која резултира добром координацијом рада и разменом информација. У циљу боље информисаности грађана урађене су и брошуре које говоре о правима жртава и услугама које им пружају службе подршке у јавним тужилаштвима, док тужилаштвима у раду значајну помоћ пружају комуникациони приручници. Тужилаштва су констатовала сличне проблеме као и судови, рекла је Тамара Мировић и навела да се то пре свега односи на недостатак просторија за рад служби, несистематизована радна места и недовољну информисаност грађана о праву жртава и улози служби подршке. Мисија ОЕБС-а у Србији је, како је истакла Мировић, у свим овим активностима била један од кључних партнера, па ће та сарадња бити настављена и у реализацији пројекта „Подршка жртвама и сведоцима“. Радојковић: Полиција препозната као важан фактор одвраћања од насиља Помоћник директора полиције Звездан Радојковић је констатовао да је полицији Србије јасно да приступ правди за жртве мора да буде макар исти онакав као што га имају извршиоци, али у садашњим условима и руковођена задатком да открије починиоца кривичног дела, често није у ситуацији да се на адекватан начин бави подршком жртви. „Полиција и њена позиција у односу са жртвама је веома специфична, ми тај однос започињемо од тренутка када један позив промени све.“ – каже Радојковић. Имајући у виду да у овом тренутку у полицији не постоје службе које се баве искључиво подршком жртва, полиција жртве упућује на специјализоване службе у судовима, тужилаштвима, центрима за социјални рад и другим релевантним организацијама. Полиција је, међутим, како је нагласио Радојковић, током прве године спровођења Закона о спречавању насиља у породици препозната као орган који предузима значајан део мера које се односе на одвраћање од насиља. Он је истакао да ће у том смислу, важан корак бити и реализација пројекта који се ради у сарадњи са полицијом Шведске а чији циљ је да се у свим подручним управама полиције обезбеде посебне просторије за разговор са жртвама кривичних дела насиља у породици и противполне слободе. Радојковић сматра да специјализоване службе подршке жртвама треба оформити и при полицији, те да ће припадници полиције бити потпуно посвећени и реализацији циљева пројекта који је усмерен на побољшање положаја жртава и сведока. Новаковић: Главни циљ је свеобухватни национални систем подршке жртвама „Свима нама главни циљ је успостављање свеобухватног националног система информисања, помоћи и подршке жртвама и сведоцима у оквиру кривичноправног система у Србији“, рекла је Наташа Новаковић пројектни менаџер Одељења за владавину права и људска права Мисије ОЕБС-а у Србији. Она је истакла да је Мисија ОЕБС-а у Србији поносна што је Министарство правде изабрало за партнера који је задужен за спровођење пројекта „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији“ које са 1,5 милиона евра финансира Европска унија, и да то види као резултат дугогодишње успешне сарадње која је успостављена са најрелевантнијим представницима државе и невладиног сектора у овој области. „Неки елементи система помоћи и подршке већ постоје, на другима ћемо да радимо. А тај рад биће заједнички. Зато је наша порука „нисте сами“ коју упућујемо на почетку пројекта усмерена не само ка жртвама и сведоцима, већ и према свим учесницима у пројекту „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији“. – рекла је Наташа Новаковић. Она је објаснила да ће Пројекат бити фокусиран на четири кључне компоненте, од којих је прва унапређење стратешког и законодавног оквира односно израда националне стратегије о правима жртава кривичних дела са акционим планом, успостављање координационог тела за праћење ових стратешких докумената и рад на изменама и усаглашавању правних прописа у циљу остваривања права жртава и сведока. Радиће се и на јачању капацитета државних институција и пружалаца подршке жртвама и сведоцима кривичних дела кроз креирање и спровођење различитих обука и израду приручника, као и ширење мреже институција и организација које жртвама и сведоцима пружају подршку. Пажња ће бити посвећена и примени информационих технологија у унапређењу положаја жртава, па ће се тако радити на изради јединственог регистра пружалаца услуга, системима за управљање базама података и вођење предмета за све пружаоце услуга и на формирању јединственог позивног центра. Део пројекта је и едукација мреже волонтера, као и кампања јачања свести стручне и шире јавности о постојању, важности и улози служби за подршку жртвама у Србији.