Жртве и сведоци злочина имају право на помоћ и подршку и то је обавеза не само државе, него и читавог друштва. У животу, међутим, проблеми жртава неретко се настављају и после самог кривичног дела. Због тога је важно успостављање свеобухватног националног система подршке жртвама и сведоцима, али и информисање о већ ПОСТОЈЕЋОЈ ПОДРШЦИ И ПОМОЋИ.

Спектар релевантних институција и установа које треба да буду укључене у пружање подршке жртвама и сведоцима је велики, али су кључни носиоци активности правосудни и други државни органи и институције, као и организације цивилног друштва.
 

Полиција

Полиција има задатак да штити и унапређује безбедност грађана и имовине, поштујући Уставом зајемчена људска и мањинска права и слободе и друге заштићене вредности у демократском друштву.

Полиција је најчешће прва инстутиција којој се обраћају жртве и сведоци кривичних дела и као таква има додатну одговорност да познаје и поштује права жртава (оштећених). Поступајући непристрасно, саосећајно и стручно, она има обавезу да жртве и сведоке информише о правима које имају и да их у складу са тим упути на специјализоване службе, институције и организације које пружају подршку жртвама и сведоцима, а делују у области здравства, тужилаштава, судова, центара за социјални рад, локалне самоуправе и невладиних организација.

Полицији се у сваком тренутку можете обратити позивајући број 192, или у случају породичног насиља и посебан СОС телефон 0800100600.

Тужилаштво

Службе информисања и подршке жртвама постоје у свим вишим јавним тужилаштвима у Србији, Тужилаштву за организовани криминал, Тужилаштву за ратне злочине и Првом основном јавном тужилаштву у Београду.

Смисао њиховог постојања је да се у први план ставе оштећена лица, односно жртве кривичног дела и да им се пруже информације и логистичка подршка, да им се олакша учешће у поступку и да се спречи секундарна виктимизација. Задатак запослених у овим Службама је да делују са интегритетом, непристрасношћу и поверљивошћу.

Улога ових служби изузетно је значајна нарочито у фази истраге. Свакој жртви и сведоку треба да буде пружена могућност да изрази своје потребе, забринутост и очекивања. Жртве и сведоци од ових Служби треба да добију информације о правима и улози жртава/оштећених у поступку (укључујући и објашњења правне терминологије) и да по потреби буду упућени на друге институције и установе које могу да им пруже подршку, укључујући и привремени смештај у сигурним кућама. 

Тужиоци треба да воде рачуна о томе да жртве и сведоци током истраге и суђења не буду изложени психолошким траумама и поновљеној (секундарној) виктимизацији.

Уколико жртва или сведок страхује за своју безбедност запослени у Службама подршке у тужилаштвима ће их упутити на разговор са замеником јавног тужиоца, који ће предузети даље кораке ради добијања мера заштите.
Жртвама и сведоцима могу да буду обезбеђени и пратња и посебне мере приликом доласка у зграду тужилаштва и суда, јер ове Службе сарађују са правосудном стражом.

Судови

Службе за помоћ и подршку сведоцима и оштећенима успостављене су у свих 25 виших судова широм земље. 

Циљ ове Службе је да обезбеди емоционалну и логистичку помоћ и подршку сведоцима и оштећенима пре, за време и после њиховог сведочења.

Служба за помоћ и подршку која је основана при вишем суду може пружати подршку у поступцима који се воде пред нижим судом. 

Служба за помоћ и подршку сведоцима и оштећенима своје послове обавља непосредно и ангажовањем обучених волонтера. 

Помоћ и подршку жртвама/сведоцима обезбеђује се давањем информација о правима жртава, правној терминологији и другим релевантним правним информацијама везаним за поступак (објашњење улога у кривичном поступку, начина на који се постављају питања пред судом, наплати трошкова доласка и сл). Службе дају и све правне информације у вези са сведочењем, укључујући и оне о организацији саслушања сведока и оштећеног у посебној просторији уз пренос звука и слике без присуства странака и учесника кривичног поступка. 

Са запосленима у Служби оштећени и сведоци не могу да разговарају о садржини исказа нити могу да добију правне савете који се тичу самог сведочења, осим општих правних информација о поступку пред судом.

Поступајући судија процењује којим сведоцима је потребно пружити помоћ и подршку кроз рад ове Службе, а записничар или судијски помоћник, о таквим уредно позваним сведоцима, доставља Служби писано обавештење. Ово обавештење Служба добија у форми дописа који треба да садржи податке о термину заказаног саслушања, броју предмета са редоследом њиховог испитивања и са обавештењем о томе да ли је предвиђено суочавање сведока, да ли су сведоку додељене мере заштите као и опште податке о сведоку. У циљу благовременог прослеђивања информација сведоцима, записничари информишу Службу и о свим променама у вези суђења које могу имати везе са сведоцима (одлагање саслушања, промена термина, промена суднице у којој ће бити саслушање и сл.).

Служба благовремено обавештава поступајућег судију о болести сведока, спречености доласка у суд, потреби за пратиоцем и другим значајним информацијама, о захтеву сведока за додељивањем процесних мера заштите, стању сведока ( узнемиреност, агресивност, страх, здравствено стање сведока), постојању претње пре и након сведочења као и предузетим радњама од стране Службе.

Запослени који обављају послове у Служби не могу се испитивати у својству сведока на суду у конкретном предмету у вези свог рада са сведоцима.

 

Центри за социјални рад

Спречавање насиља и пружање помоћи жртвама насиља је један од главних циљева развоја социјалне заштите у Србији. Центри за социјални рад имају низ овлашћења и механизама којима могу да пруже подршку жртвама и сведоцима, а свакако да их информишу о њиховим правима, да иницирају координирану акцију надлежних органа, да дају препоруке за изрицање мера заштите и да им обезбеде специјализовану подршку, укључујући и смештање у сигурне куће.

Сигурне куће и прихватилишта за жртве насиља постоје при одређеном броју центара за социјални рад, а центри у погледу обезбеђивања безбедног смештаја сарађују и са невладиним организацијама.

У оквиру система социјалне заштите од 2012. године је и Центар за заштиту жртава трговине људима, који обавља послове процене стања, потреба, снага и ризика жртава трговине људима, врши послове идентификације и обезбеђује помоћ и подршку жртвама трговине људима, у циљу њиховог опоравка и реинтеграције. За пријаву сумње на трговину људима Центар је отворио и телефон: +381 (0)63 610 590.

Здравствене установе

Здравствене установе имају обавезу да жртвама насиља пруже адекватну медицинску помоћ, негу и збрињавање. Здравствени радници су у обавези да обаве и иницијалну процену ризика и да поступају у складу са њом. По службеној дужности здравствени радници су у обавези да случајеве насиља пријаве полицији или тужилаштву.

 

Невладине организације

Невладине организације (организације цивилног друштва) пружају помоћ и подршку жртвама кривичних дела без обзира да ли се води судски поступак, а уколико се води и током судског поступка и ван њега. Неке невладине организације пружају свим жртвама свих кривичних дела, а неке су специјализоване за пружање подршке одређеним групама жртава кривичних дела (најчешће посебно осетљивим и маргинализованим групама).

Најчешћи видови помоћи и подршке коју пружају невладине организације су: информације, емоционална подршка и саветовање, упућивање на релевантне специјалистичке организације за подршку жртвама и успостављање контакта са другим институцијама.

Одређене невладине организације пружају и специјалистичке услуге као што су правна помоћ и подршку (припрема за суђење, одлазак на суд и подршка током поступка), психолошка подршка и психотерапија, а један број њих обезбеђује и смештај за жртве (посебно за жене и децу жртве насиља).