Prava žrtava i svedoka u Republici Srbiji proističu iz njene opredeljenosti da predstavlja humano, demokratsko društvo koje deluje u skladu sa najvišim međunarodnim standardima u poštovanju ljudskih prava. U tom smislu ona se ne tiču samo krivičnog postupka, već treba da se ostvaruju od trenutka kada se krivično delo dogodilo, kao i tokom krivičnog postupka i nakon njegovog okončanja.

Informacije, pomoć i podrška žrtvama i svedocima deo su prava koja treba da im pruže ne samo državni organi i ustanove, pravosuđe i nevladin sektor, već i čitavo društvo.

Prava oštećenog (žrtve) u krivičnom postupku u Republici Srbiji regulisana su Zakonikom o krivičnom postupku (član 50), a upoznavanje žrtve sa pravima predstavlja zakonsku obavezu javnih tužilaca i sudija.

 

ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU

Prava oštećenog

Član 50

Oštećeni ima pravo da:

1) podnese predlog i dokaze za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva i da predloži privremene mere za njegovo obezbeđenje;
2) ukaže na činjenice i da predlaže dokaze koji su od važnosti za predmet dokazivanja;
3) angažuje punomoćnika iz reda advokata;
4) razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz;
5) bude obavešten o odbacivanju krivične prijave ili o odustanku javnog tužioca od krivičnog gonjenja;
6) podnese prigovor protiv odluke javnog tužioca da ne preduzme ili da odustane od krivičnog gonjenja;
7) bude poučen o mogućnosti da preuzme krivično gonjenje i zastupa optužbu;
8) prisustvuje pripremnom ročištu;
9) prisustvuje glavnom pretresu i učestvuje u izvođenju dokaza;
10) podnese žalbu protiv odluke o troškovima krivičnog postupka i dosuđenom imovinskopravnom zahtevu;
11) bude obavešten o ishodu postupka i da mu se dostavi pravnosnažna presuda;
12) preduzima druge radnje kada je to određeno ovim zakonikom.

Oštećenom se može uskratiti pravo da razmatra spise i razgleda predmete dok ne bude ispitan kao svedok.
Javni tužilac i sud upoznaće oštećenog sa pravima navedenim u stavu 1. ovog člana.

 

Srbija je potpisnica svih najrelevantnijih međunarodnih akata u ovoj oblasti, a svoju opredeljenost da unapredi prava žrtava iskazuje i kontinuiranim unapređenjem pravnih propisa, nastojanjem da razvije sveobuhvatni sistem podrške žrtvama i da se kao zemlja koja je u procesu pristupanja Evropskoj uniji postepeno prilagođava Direktivi 2012/29 kojom se uspostavljaju minimalni standardi u vezi sa pravima, podrškom i zaštitom za žrtve krivičnih dela.

 

Kriminalitet ugrožava društvo i predstavlja kršenje individualnih prava žrtava.

Žrtve krivičnih dela treba da budu prepoznate i tretirane sa uvažavanjem, saosećajnošću i na profesionalan način, bez diskriminacije po bilo kom osnovu.

Lična situacija i neposredne potrebe žrtve krivičnog dela treba da budu uzeti u obzir uz puno poštovanje njenog fizičkog, mentalnog i moralnog integriteta.

Žrtvama krivičnih dela treba pružiti zaštitu od sekundarne i ponovne viktimizacije, zastrašivanja i odmazde.

Žrtve imaju pravo na pomoć i podršku koje treba da doprinesu njihovom oporavku i da omoguće odgovarajući pristup pravdi.

Načela Direktive 2012/29/EU kojom se
uspostavljaju minimalni standardi u vezi sa
pravima, podrškom i zaštitom žrtava krivičnih dela

 

Direktiva 2012/29/EU kao minimalna prava za žrtave i svedoke definiše:

PRAVO ŽRTVE PRILIKOM PRVOG KONTAKTA
SA NADLEŽNIM ORGANOM ILI SLUŽBOM PODRŠKE

Pravo da se dobije informacija, da se shvati i da se bude shvaćen – komunikacija treba da se obavlja jednostavnim i lako razumljivim jezikom, uz uvažavanje ličnih osobina žrtve, a već prilikom prvog kontakta i bez nepotrebnog odlaganja žrtve krivičnih dela treba da dobiju informacije o:

  • vrsti pomoći koju mogu dobiti (medicinska, stručna i psihološka podrška, alternativni smeštaj) i od koga je mogu dobiti (a što obuhvata i različite državne organe i ustanove, službe podrške žrtvama u pravosuđu i nevladinim organizacijama)
  • načinu podnošenja krivične prijave
  • potencijalnoj zaštiti (uključujući i mere zaštite)
  • pravnoj podršci (pružanje opšte pravne informacije, popunjavanje formulara, posredovanje u rešavanju sporova i sastavljanje JB isprave) i pravnoj pomoći (pravni savet, sastavljanje podneska, zastupanje i odbrana)
  • naknadi štete
  • pravu na upotrebu svog jezika u krivičnom postupku, pravu na prevođenje i uslugama pisanog i usmenog prevođenja
  • kontaktima za komunikaciju u vezi sa predmetom
  • postojećim službama restorativne pravde (mirno rešavanje sporova)
  • mogućoj naknadi troškova u vezi sa učešćem u krivičnom postupku
  • specijalnim merama, procedurama i mehanizmima za zaštitu interesa žrtava nerezidenata (za žrtve koje nemaju boravište zemlje u kojoj je počinjeno krivično delo)

Uz druga prava, žrtva ima prava na informaciju i podršku i ukoliko bude pokrenut postupak pred sudom, kao i posle toga.

PRAVO ŽRTVE U SLUČAJU PODNOŠENJA PRIJAVE

  • Pravo na dobijanje pismene potvrde o formalno podnetoj krivičnoj prijavi u kojoj će biti navedeni osnovni elementi krivičnog dela.

PRAVA ŽRTVE U SLUČAJU POKRETANJA KRIVIČNOG POSTUPKA

  • Pravo na dobijanje informacija o svom predmetu
  • Pravo na usmeno i pisano prevođenje
  • Pravo na pristup službama za podršku žrtvama i podršku tih službi
  • Pravo da bude saslušana i da pruži dokaze
  • Pravo u slučaju donošenja odluke o nepreduzimanju krivičnog gonjenja
  • Pravo na zaštitne mere u okviru usluga restorativne pravde
  • Pravo na pravnu pomoć u skladu sa zakonom
  • Pravo na naknadu troškova uzrokovanih učešćem u krivičnom postupku
  • Pravo na povraćaj imovine bez odlaganja, za imovinu koja se može vratiti, a koja je zaplenjena u toku krivičnog postupka, osim ukoliko ona nije neophodna za svrhe krivičnog postupka
  • Pravo na zaštitu žrtava i njihovih članova porodice od sekundarne i ponovne viktimizacije, zastrašivanja i odmazde
  • Pravo na izbegavanje kontakta između žrtve i počinioca u prostorijama gde se vodi krivičnih postupak
  • Pravo na zaštitu žrtava tokom krivične istrage
  • Pravo na zaštitu privatnosti
  • Pravo na utvrđivanje specifičnih potreba zaštite (individualna procena žrtve)

 

Žrtve sa specifičnim potrebama (naročito osetljive grupe kao što su žrtve nasilja u porodici, žrtve trgovine ljudima itd.) i deca imaju prava na dodatne mere zaštite.