Žrtve i svedoci treba da imaju pristup uslugama podrške žrtvama u svakom trenutku.

Podrška treba da bude besplatna i pružena na poverljiv način.

Podrška ne sme da zavisi od toga da li je formalno podneta prijava, te (ukoliko jeste) da traje pre, tokom i nakon krivičnog ili prekršajnog postupka.

 

 

Cilj pružanja pomoći i podrške je jednakost u pristupu pravdi, izbegavanje dodatnih trauma i osećaja prepuštenosti samima sebi i osnaživanje žrtava i svedoka za rehabilitaciju i uspostavljanje narušenih prava.

 

Podrška koju pružaju službe za podršku žrtvama

  • informacija, savet i podrška u pogledu prava žrtava
  • informacija o relevantnoj službi za specijalističku podršku ili direktno upućivanje u istu
  • emocionalna i psihološka pomoć
  • savet u vezi sa finansijskim ili praktičnim pitanjima koje su posledica počinjenog krivičnog dela
  • savetovanje o riziku i prevenciji sekundarne ili ponovne viktimizacije, zastrašivanja i odmazde

 

Žrtve, u skladu sa posebnim propisima, imaju i pravo i na besplatnu pravnu pomoć i podršku.

Službe specijalističke podrške kao minimum treba da obezbede:

  • skloništa ili drugi privremeni smeštaj za žrtve kojima je potrebno sigurno mesto zbog neposrednog rizika od sekundarne i ponovne viktimizacije, zastrašivanja i odmazde;
  • specifičnu i integrisanu podršku žrtvama sa posebnim potrebama, kao što su žrtve seksualnog nasilja, žrtve rodnog nasilja i žrtve nasilja u intimnim partnerskim odnosima, uključujući i podršku u prevazilaženju trauma i savetovanje.

Informacije o žrtvama treba da se prenose uz uvažavanje prava na zaštitu privatnosti i u skladu sa pravilima o zaštiti podataka.

Podršku žrtvama pružaju pravosudni i drugi državni organi i institucije, kao i nevladine organizacije.