Evropski dan žrtava kriminala u Srbiji obeležava se jubilarni, petnaesti put, a cilj mu je da se posledice koje žrtve kriminaliteta trpe, učine vidljivim široj javnosti i da se društvo podstakne da efikasnije i potpunije zaštiti prava žrtava. „Odnos prema žrtvama je zaista test za sve nas, a to je nedavno pokazao i slučaj otmice devojčice Monike K., koji je bio višestruki test kako za državne organe, tako i za mnoge druge subjekte u društvu, a pre svega medije” - rekla je Nataša Novaković iz Misije OEBS-a u Srbiji, koji kao partner Ministarstva pravde realizuje projekat „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela” koji finansira Evropska unija. Ona je konstatovala da je posledica senzacionalističkog izveštavanja u ovom, kao i u mnogim drugim slučajevima sekundarna viktimizacija žrtve, i da to humana, demokratska društva ne smeju da dozvole. Podatak da u Evopi na godišnjem nivou oko 75 miliona ljudi postanu žrtve kriminala zabrinjava, ali i opominje da države i svako društvo ovom pitanju moraju da posvete još više pažnje. Jedan od odgovora na narastajući kriminal je i Direktiva Evropske unije o pravima žrtava, podsetila je Una Keli, programska menadžerka u sektoru pravosuđa Delegacije EU u Srbiji. „Evropski standardi zahtevaju puno prepoznavanje i poštovanje prava žrtava u pogledu ljudskih prava, a naročito poštovanje njihove bezbednosti, dostojanstva, privatnosti i zaštite prava porodice, kao i prepoznavanje negativnih efekata na žrtvu kriminala” – rekla je Keli. Navodeći mnoštvo primera u kojima su mediji izveštavajući o žrtvama kršili Kodeks i pravo dostojanstva žrtve, novinarka Tamara Skroza navela je da je povodom slučaja pisanja o otmici devojčice Monike Komisiji za žalbe Saveta za štampu, čiji je i ona član, podneto čak 14 žalbi, što je rekord od kada ovo samoregulatorno telo postoji. Prikazivanje stravičnih slika, iznošenje užasavajućih detalja o stanju žrtve i zloupotreba emotivnog stanja žrtve ili njene porodice suprotno je i profesionalnom i etičkom kodeksu, rekla je Skroza, ali i ukazala da krivica nije samo na novinarima već često i na onima koji takve informacije dostavljaju medijima. Da Kodekse ne krše samo novinari, već i ljudi iz pravosuđa, veštaci, pa i predstavnici drugih državnih institucija, konstatuje i psihoterapeutkinja Biljana Slavković za koju je to znak da je preuzimanje profesionalne odgovornosti nužno u svim segmentima. „Mnogobrojni primeri pokazuju da se društvo suočava sa pravom spiralom nasilja i da pri tome nije spremno da se na adekvatan način odnosi prema žrtvama“ – kaže Slavković i ističe da je jedan od razloga i taj što je u Srbiji fokus i dalje na nasilniku, dok se sama žrtva marginalizuje. „Nedovoljna senzibilizacija javnosti proističe i iz nedovoljno znanja, a poznavanje prava predstavlja najbolji put za njihovo ostvarenje“ – naglasila je dr Milica Kolaković Bojović, ekspertkinja angažovana i u izradi Nacionalne strategije za unapređenje položaja žrtava. Na ovo je ukazalo i inicijalno istraživanje javnog mnjenja urađeno u okviru projekta „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji“ koje je pokazalo da građani Srbije nedovoljno poznaju problematiku podrške žrtvama i svedocima, prava koje oni imaju i načine njihovog ostvarivanja, a ujedno imaju i nizak stepen senzibilizacije u odnosu na žrtve teških krivičnih dela. Sve ovo uzeto je u obzir pri izradi Nacionalne strategije koja uz osnivanje Nacionalne mreže za podršku žrtvama podrazumeva i definisanje kontakt tačaka u policiji i sudstvu na kojima će žrtve dobiti sve osnovne informacije o pravima i podršci na koju imaju pravo, uvođenje audio-video opreme koja će obezbediti davanje iskaza bez direktnog kontakta žrtve i okrivljenog i niz mehanizama koji će doprineti stvaranju sveobuhvatnog sistema podrške žrtvama i svedocima krivičnih dela.  

Mogućnost ostvarivanja prava na naknadu štete u krivičnom postupku predstavlja jedan od preduslova za uspostavljanje krivičnopravnog sistema fokusiranog na potrebe žrtava krivičnih dela. Zato je značajna pažnja na ovogodišnjim „Sudijskim danima“, godišnjem savetovanju sudija Republike Srbije, bila posvećena i predstavljanju „ Smernica za unаprеđеnjе sudskе prаksе u pоstupcimа zа nаknаdu štеtе žrtvаmа tеških krivičnih dеlа u krivičnоm pоstupku“. Pоzitivnopravni оkvir u Srbiјi оmоgućаvа žrtvаmа dа оstvаrе prаvо nа nаknаdu štеtе u krivičnоm pоstupku, ali se to u praksi nedovoljno često dešava, što za posledicu ima odustajanje žrtve od tog prava nepodnošenjem zahteva za naknadu, ili izloženost žrtve mogućoj ponovljenoj viktimizaciji zbog novog i neretko dugog parničnog postupka na koji je upućena. Sve ovo objašnjava značaj „Smernica za unаprеđеnjе sudskе prаksе u pоstupcimа zа nаknаdu štеtе žrtvаmа tеških krivičnih dеlа u krivičnоm pоstupku“, koje ukаzuјu nа оbаvеzu nаdlеžnih оrgаnа dа sе pitаnjе nаknаdе štеtе rеši u krivičnоm pоstupku, dоk bi grаđаnski pоstupаk biо izuzеtаk, а nе prаvilо, kао štо је tо sаdа slučај u prаksi. Izrаdu i оbјаvljivаnjе Smеrnicа pоdržаlа је Мisiја ОЕBS-а u Srbiјi u оkviru prојеktа „Pоdrškа žrtvаmа i svеdоcimа krivičnih dеlа u Srbiјi”, kојi kao izabrani partner Ministarstva pravde sprоvоdi Мisiја ОЕBS-а u Srbiji, а finаnsirа Еvrоpskа uniја. „I ove Smernice, kao i niz drugih aktivnosti koje sprovodimo kroz trogodišnji projekat ,Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji’, usmerene su ka podizanju standarda u poštovanju prava žrtava u krivičnom postupku u Srbiji i približe ga evropskim i međunarodnim standardima“ – konstatovala je Nataša Novaković, rukovodilac programa za ljudska prava i krivičnopravni sistem u Misiji OEBS-a u Srbiji. Predsedavajuća Radne grupe koja je bila zadužena za izradu Smernica, sudija Vrhovnog kasacionog suda Radmila Dragičević Dičić, rekla je da ove Smernice predstavljaju rezultat i dobar primer saradnje sudija i tužilaca. Ona je naglasila da su veliki doprinos ovom poslu dale sudije građanskih odeljenja koje su svoje veliko znanje i iskustvo pretočile u praktičan priručnik, koji će biti od pomoći javnim tužiocima i sudijama krivičarima da obezbede pravo žrtava teških krivičnih dela na kompenzaciju. Podsećajući da je preduslov ostvarivanja imovinskopravnog zahteva žrtve njeno pravo da bude informisana, Tamara Mirović, zamenik republičkog javnog tužioca, istakla je da je u direktnoj vezi sa tim i obaveza javnog tužioca, kao najčešće prvog organa sa kojim žrtva stupi u kontakt, da joj pruži sve neophodne informacije, na razumljiv i pristupačan način. Sudija Vrhovnog kasacionog suda Ljubica Milutinović naglasila je važnost rešavanja pitanja naknade štete žrtvi u krivičnom postupku gde god za to ima uslova. U tom smislu, kako je istakla, važnu činjenicu predstavlja to što ove Smernice, pored opštih uputstava i objašnjenja, sadrže i tri praktična dodatka: model naredbe o veštačenju, model dela izreke presude u kom se odlučuje o imovinskopravnom zahtevu, kao i relevantne primere iz sudske prakse građanskih odeljenja iz predmeta naknade štete nastale kao posledice krivičnog dela. Smеrnicе zа unаprеđеnjе sudskе prаksе u pоstupcimа zа nаknаdu štеtе žrtvаmа tеških krivičnih dеlа u krivičnоm pоstupku izrаdilа је Rаdnа grupа Vrhоvnоg kаsаciоnоg sudа Rеpublikе Srbiје, u sаstаvu: Rаdmilа Drаgičеvić Dičić, sudiја Vrhоvnоg kаsаciоnоg sudа, Ljubicа Мilutinоvić, sudiја Vrhоvnоg kаsаciоnоg sudа, Sаnjа Аgаtоnоvić, sudiја Višеg sudа u Bеоgrаdu, Јеlеnа Dаnilоvić, sudiја Тrеćеg оsnоvnоg sudа u Bеоgrаdu, Таmаrа Мirоvić, zаmеnik rеpubličkоg јаvnоg tužiоcа i Таtјаnа Lаgumdžiја, zаmеnik višеg јаvnоg tužiоcа u Nоvоm Sаdu.  

U Evropi godišnje 75 miliona ljudi postaju žrtve nasilnika, silovatelja, pljačkaša. Svaka žrtva koja dobije podršku i šansu da nastavi život sa što manje posledica, kažu stručnjaci, i zato je država u obavezi da obezbedi sistem podrške žrtvama. Srbija ima spremnu Strategiju za zaštitu žrtava i svedoka krivičnih dela, a pripremljen je i predlog akcionog plana za prve tri godine srpovođenja strategije. Sistem zaštite prava žrtava važan je i potencijalno ključan za osobu koja se nađe u položaju žrtve, s obzirom da svaka žrtva krivičnog dela koja dobije podršku ima višestruko veće šanse da nastavi svoj život sa znatno manje dugotrajnih posledica, istakao je državni sekretar Ministarstva pravde Radomir Ilić. On je naglasio da su to samo neki od podataka koji ilustruju koliko je sistem zaštite prava žrtava važan, te da zaštita žrtava krivičnih dela nije samo definisana Akcionim planom za Poglavlje 23, već da je to pre svega obaveza države. „Obaveza je države da obezbedi sveobuhvatan sistem podrške svakoj žrtvi, koji odgovara njenim potrebama i koji joj pomaže da prevaziđe ili umanji traumu viktimizacije“, ukazao je Ilić i dodao da benefite takvog pristupa mogu da osete ne samo neposredni korisnici ovog sistema, već i društvo u celini. Kako je naglasio, zato je Ministarstvo pravde izradu Strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela za period 2019 – 2025. godine postavilo kao jedan od svojih prioriteta, kao i da veliku podršku tom procesu pruža Misija OEBS-a i Delegacija EU u Srbiji kroz projekat „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji“. Ilić je ukazao da su u pratećem Akcionom planu Strategije postavljena tri osnovna cilja - formiranje nacionalne mreže službi podrške, unapređenje zaštite žrtava i svedoka krivičnih dela, kao i aktivan rad na podizanju svesti o pravima žrtava i svedoka krivičnih dela. „Sve aktivnosti u Akcionom planu su usmerene ka ovim ciljevima i organizovane su na jedan postepen i realističan način koji garantuje dobru pripremu za početak rada službi i stvara mogućnost da one budu potpuno funkcionalne od prvog dana njihovog rada“, istakao je Ilić i dodao da, kako bi se osigurala puna implementacija Strategije i Akcionog plana, Vlada Srbije će formirati Koordinaciono telo za podršku žrtvama i svedocima krivičnih dela koje će se sastajati kvartalno. On je naveo da će to Koordinaciono telo će pratiti i analizirati mere usmerene na unapređenje položaja žrtava krivičnih dela, usvajati izveštaje o primeni Strategije uz izdavanje preporuka za unapređenje. Šef Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio rekao je da su promovisanje lokalnog rukovođenja nad reformskim procesima i njihova održivost, ključni principi na kojim Misija OEBS-a u Srbiji zasniva svoj rad. „Misija OEBS-a sa zadovoljstvom sprovodi svoju savetodavnu ulogu kako bi pomogla zemlji domaćinu u jačanju delotvornih mehanizama za zaštitu žrtava kriminala. Kako bi se smanjio rizik ponovljene i sekundarne viktimizacije, kao i strah žrtava od odmazde i zastrašivanja, nacrt akcionog plana ukazuje na konkretne aktivnosti koje relevantni akteri treba da preduzmu“, istakao je Oricio. Na konferenciji govorili su i predstavnik Delegacije EU u Srbiji Leoneta Pajer i zamenik Republičkog javnog tužioca Zorica Stojšić. Izrada Strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela, zajedno sa pratećim Akcionim planom, deo je šireg projekta Ministarstva pravde „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji“, koji sprovodi sa Misijom OEBS-a u Srbiji, a finansiran je od strane Evropske unije.

Vladavina prava je osnovno opredeljenje Srbije i ona predstavlja stalnu obavezu čitavog sistema, a ne samo pravosuđa, istakao je predsenik Srbije Aleksandar Vučić, otvarajući konferenciju posvećenu obeležavanju početka projekta „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji“. Ovaj trogodišnji Projekat ima za cilj uspostavljanje sveobuhvatnog nacionalnog sistema informisanja, pomoći i podrške žrtvama i svedocima usklađenog sa međunarodnim i evropskih standardima. Projekat Evropska unija podržava sa 1,5 miliona evra, a sprovodi ga Misija OEBS-a u Srbiji, kao partner kog je odabralo Ministarstvo pravde Republike Srbije. Jedna od najvažnijih projektnih aktivnosti biće izrada Nacionalne strategije o pravima žrtava i pratećeg akcionog plana. Pored unapređenja zakonskog okvira u ovoj oblasti, projekat će pomoći državnim institucijama u jačanju njihovih kapaciteta, razvijanju informaciono-tehnoloških rešenja koja će olakšati umrežavanje između pružalaca usluga, edukovanju mreže volontera i jačanju svesti o ulozi službi za podršku žrtva Vučić: Pravda ne sme biti ni selektivna, ni diskriminatornaa u Srbiji. Vučić: Pravda ne sme biti ni selektivna, ni diskriminatorna Na konferenciji koja je okupila državne zvaničnike, predstavnike pravosuđa, stručnjake iz oblasti prava, socijalne politike i zaštite ljudskih prava, policijske službenike i organizacije civilnog društva, predsednik Vučić je poručio da država mora da obezbedi stalnu pomoć i podršku žrtvama i svedocima u krivičnim postupcima. „Potrebno je i da priznamo da se greške događaju i da postoje predrasude”, rekao je Vučić, dodavši da se to najčešće događa kada su žrtve pripadnici neke marginalne grupe. Podsetivši da je naročito u slučajevima seksualnog nasilja česta rečenica “Sama je to tražila“, Vučić je konstatovao da je to traženje izgovora za počinioca koje mora biti zamenjeno podrškom žrtvi. „Najveća pomoć koju možemo da pružimo svim žrtvama je da pravdu ne tražimo selektivno prema tome dal je žrtva pripadnik naše uže društvene grupe ili nije. Zato je odgovor na pitanje ko su žrtve kriminaliteta, politički, ali pre svega narodni odgovor“ – rekao je predsednik Vučić naglasivši da u tome važnu ulogu ima i jasno identifikovanje pojma žrtve. Iznoseći podatak da se od 9.753 predstavke koje su mu uputili građani čak 80% odnosilo na pravosuđe, predsednik je konstatovao da to govori i da građani Srbije sudove i dalje ne doživljavaju kao pravične. On je istakao i da je važno da svedoci imaju čvrto poverenje u sistem krivičnog pravosuđa jer se svesnim odbijanjem svedočenja i saopštavanja istine nanosi šteta celom društvu. „Srbija mora da ima jasnu politiku vrednosti u skladu sa evropskom praksom, kao i funkcionalni mehanizam delovanja za njeno sprovođenje“ – zaključio je Vučić. Kuburović: Uspostavićemo koordinisan i efikasan sistem podrške žrtvama Ministarka pravde Nela Kuburović rekla je da je uspostavljanje koordinisanog i efikasnog sistema podrške žrtvama opredeljenje Srbije koje je definisano i Akcionim planom za poglavlje 23, te da je izrada Nacionalne strategije jedan od ključnih elemenata u Projektu „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela“. Navodeći dosadašnje učinke u ovoj oblasti ministarka pravde je istakla da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici već nakon jednogodišnje primene dao dobar rezultat. „Do danas su nadležni organi razmotrili više od 40.000 slučajeva nasilja u porodici, sudovi su izrekli više od 14.000 hitnih mera, a izrađeno je i više od 10.000 individualnih planova zaštite i podrške žrtvama“ – rekla je Kuburović. Poboljšanju položaja žrtava doprinosi i kampanja „Isključi nasilje“, konstatovala je ministarka Kuburović, kao i to što su u tužilaštvima i sudovima rad počele službe za informisanje i pomoć žrtvama i svedocima. Ona je apelovala na predstavnike advokature i nevladinog sektora da konačno postignu konsenzus oko pružanja besplatne pravne pomoći, kako bi Vlada Srbije usvojila nacrt Zakona koji reguliše ovo važno pitanje za žrtve. Istakla je da se pružanje podrške žrtvama ostvaruje i smanjivanjem njihove ponovne viktimizacije, kao i u postupcima za naknadu štete, i izrazila uverenje da će realizacija ovog Projekta omogućiti uspostavljanje održivog sistema službi podrške i zaštite žrtava, koji će približiti Srbiju evropskim standardima. Fabrici: Žrtve moraju imati podršku i brz pristup pravdi Šef Delegacije Evropske unije u Beogradu, Sem Fabrici, je rekao da svake godine 15 odsto građana Unije, odnosno oko 75 miliona ljudi, postanu žrtve nasilja. EU je 2012.godine, kako je podsetio, uredbom ustanovila minimum standarda podrške žrtvama zločina, a u januaru 2019. godine predsednik EK Žan Klod Junker treba da objavi izveštaj o njenoj šestogodišnjoj primeni. „Potrebno je da žrtve uživaju poštovanje i da se uvažavaju njihova prava. Žrtva mora biti zaštićena od maltretiranja, treba da dobije podršku, da ima brz pristup pravdi i finansijskoj naknadi”, ocenio je Fabrici. On zato smatra i da je projekat „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela” više vezan za dobrobit građana Srbije, nego za evropske integracije. Milojević: Nužno unapređenje zaštite žrtava i prava na kompenzaciju Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević rekao je da Srbiji predstoji značajno usaglašavanje zakonodavstva u pogledu zaštite žrtava i prava na kompenzaciju. „Žrtve krivičnih dela mrcvarimo da svedoče, izlažemo sekundarno institucionalnoj viktimizaciji, a ništa ne dobijaju za uzvrat“ rekao je Milojević i konstatovao da bi značajna pomoć žrtvama bila obezbeđena i upotrebom savremene tehnike kojom bi se izbegao neposredni dodir žrtve i učinioca krivičnog dela, a što sada „više šteti žrtvi nego što koristi sudskom postupku“. On je istakao i da se dosadašnja praksa krivičnih sudova, koji su žrtve upućivali na parnični postupak za naknadu štete, pokazala neodgovarajućom, jer su žrtve najčešće ostajale bez ikakve naknade, parnice su trajale godinama, a tokom postupka neretko je bila ugrožena i njihova bezbednosti. „Postoji gledište da je potrebno obavezati krivične sudije da već u okviru ovih postupaka određuju isplatu naknade štete za žrtve. Žrtva ako je nezadovoljna ishodom može da ide u parnični postupak, ali bitno je da se za one koji materijalno i psihološki ne mogu da izdrže parnične postupke obezbedi efikasan sistem zadovoljenja u okviru krivičnog procesa“ – rekao je Milojević Navodeći da se ovim pitanjem bavi i Vrhovni kasacioni sud i formirana Radna grupa, on je istakao i da očekuje da će projekat „Podrška žrtvama i svedocima“ ostvariti postavljene ciljeve. Dolovac: Ne postoji univerzalni odgovor za zaštitu žrtve Republički javni tužilac Zagorka Dolovac istakla je da je projekat „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji“ izuzetno važan prvenstveno s aspekta sistematskog unapređenja položaja oštećenih i svedoka, uz puno razumevanje njihovih potreba i položaja. „Potreba za unapređenjem normativnog i strateškog okvira, ali i podizanje svesti o pravima žrtava krivičnih dela nije samo u obavezama koje za Srbiju proističu iz Akcionih planova za poglavlja 23 i 24 i u pristupnim pregovorima, već i u našem iskrenom opredeljenju da prava žrtava, pre svega žrtava krivičnih dela sa elementima nasilja, budu podignuta na viši nivo i to u skladu sa međunarodnim standardima“ – rekla je Dolovac. Naglasivši da „ne postoji univerzalni odgovor i idealni model za zaštitu žrtve", Dolovac kaže i da su dosadašnja iskustva u radu službi podrške žrtvama koje postoje u javnim tužilaštvima ukazuju na potrebu uspostavljanja sveobuhvatnog nacionalnog sistema za podršku oštećenima i svedocima što je jedna od glavnih aktivnosti u okviru ovog projekta. Rebić: Efikasna zaštita žrtava je i državni i društveni cilj Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije prepoznalo je značaj ovog projekta jer će on dati, kako je konstatovao direktor policije Vladimir Rebić, „značajan doprinos u postizanju našeg ne samo državnog, već i društvenog cilja, a to je efikasna zaštita i prava svih učesnika u krivičnom postupku“. Uz jačanje kapaciteta institucija i službi koje pružaju zaštitu i podršku žrtvama i koordinisano delovanje, direktor policije kao jedan od najvažnijih zadataka vidi i promenu percepcije građana u pogledu postojanja institucionalne pomoći u službama za podršku žrtvama i svedocima u Srbiji. U tom smislu on ističe i značaj kampanje informisanja građana o ulozi i pravcima razvoja sistema podrške žrtvama i svedocima, u čemu očekuje dobru saradnju i sa organizacijama civilnog društva. Oricio: Svi mi nekada možemo postati žrtve kriminala i zato žrtve moraju biti u središtu mreže podrške Zaključujući zvanični deo konferencije, šef Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio je rekao da je važno ustanoviti mrežu službi u čijem središtu pažnje treba da bude pomoć žrtvama i svedocima. „Svi mi možemo postati žrtve kriminala u nekom trenutku u životu. Mi radimo u partnerstvu sa institucijama Srbije kako bismo uspostavili delotvornu nacionalnu mrežu za podršku žrtvama, koja potrebe žrtava i njihova prava stavlja u samo središte krivičnopravnog sistema u Srbiji,” istakao je šef Misije OEBS-a u Srbiji, Andrea Oricio. On je istakao da  to znači da će građani Srbije biti u mogućnosti da dobiju pomoć i informacije od prvog kontakta sa nadležnim organom nakon što su pretrpeli krivično delo ili mu bili svedok, kao i da dobiju podršku i vođstvo kroz krivični postupak, čak i po njegovom okončanju. Izveštaj o radnom delu konferencije „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji“ možete pročitati ovde.