Prava deteta obuhvataju zaštitu života, zdravlja, bezbednosti, dostojanstva i razvoja. Nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje predstavljaju ozbiljno kršenje tih prava.
Kada postoji sumnja da je dete ugroženo, institucije moraju brzo da prekinu nasilje, procene rizik i obezbede podršku. Zaštita zahteva saradnju škole, centra za socijalni rad, zdravstva, policije i pravosuđa.
Pravni okvir i osnovna prava deteta
Osnovni međunarodni dokument je Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta. Zaštita obuhvata fizičko i psihičko nasilje, seksualno iskorišćavanje, zanemarivanje, trgovinu decom, eksploataciju i ponižavajuće postupanje.
- pravo na život, opstanak i razvoj;
- nediskriminacija;
- najbolji interes deteta;
- pravo deteta da učestvuje u odlukama koje ga se tiču.
Najbolji interes deteta ima prednost nad interesima roditelja, staratelja, ustanove ili drugih osoba. Dete treba da dobije informacije koje može da razume i da izrazi mišljenje u skladu sa uzrastom i zrelošću.
Nasilje i zanemarivanje
Nasilje nad detetom može se dogoditi u porodici, školi, ustanovi, među vršnjacima, na internetu ili u široj zajednici.
Fizičko nasilje obuhvata udaranje, šutiranje, guranje, trešenje, davljenje, bacanje, trovanje, paljenje i druge oblike fizičkog povređivanja.
Emocionalno nasilje uključuje vređanje, omalovažavanje, okrivljavanje, pretnje, zastrašivanje, ismevanje, diskriminaciju, izolovanje i izlaganje porodičnom nasilju.
Seksualno nasilje predstavlja uključivanje deteta u seksualne aktivnosti koje ono ne razume, sa kojima nije saglasno ili za koje nije razvojno sposobno da dâ saglasnost.
Zanemarivanje postoji kada se detetu ne obezbeđuju osnovne potrebe u okviru raspoloživih mogućnosti osobe koja o njemu brine.
| To obuhvata |
|---|
| Ishranu i higijenu |
| Zdravstvenu zaštitu |
| Obrazovanje |
| Smeštaj |
| Emocionalnu podršku |
| Nadzor |
| Bezbedne uslove života |
Eksploatacija obuhvata korišćenje deteta za rad, prosjačenje, prostituciju, pornografske sadržaje, trgovinu ljudima ili druge aktivnosti u korist drugih osoba.
Prepoznavanje nasilja
Nasilje se može prepoznati na osnovu povreda, promena u ponašanju deteta ili okolnosti u kojima ono živi.
| Mogući pokazatelji su |
|---|
| Neobjašnjive ili česte povrede |
| Strah i povlačenje |
| Agresivnost |
| Pad školskog uspeha |
| Izostajanje iz škole |
| Loša higijena |
| Neuhranjenost |
| Izostanak zdravstvene nege |
| Strah od određene osobe ili odlaska kući |
Informacija o nasilju može doći od deteta, roditelja, vršnjaka, nastavnika, komšije ili druge osobe.
Nijedan pojedinačni znak ne dokazuje nasilje sa sigurnošću. Potrebno je sagledati celokupnu situaciju deteta i porodice.
Osoba kojoj se dete poveri treba da ostane smirena, pruži mu podršku i objasni da ono nije krivo. Ne treba postavljati sugestivna pitanja niti obećavati potpunu tajnost.
Prijavljivanje nasilja
View this post on Instagram
Prijavljivanje sumnje na nasilje predstavlja pravo i dužnost ustanova, državnih organa, stručnjaka, udruženja i građana.
Sumnja se prvenstveno prijavljuje nadležnom centru za socijalni rad. Kada postoji neposredna opasnost ili sumnja na krivično delo, obaveštavaju se i policija i javno tužilaštvo.
| Prijava može biti |
|---|
| Usmena |
| Telefonska |
| Pisana |
Kada stručnjak prijavljuje telefonom, preporučuje se da dostavi pisanu prijavu u naredna 24 sata.
- poznate podatke o detetu i porodici;
- opis događaja;
- razloge za sumnju;
- podatke o mogućem počiniocu;
- informacije o neposrednoj opasnosti;
- podatke o već preduzetim merama.
Nije potrebno unapred dokazati nasilje niti samostalno istraživati slučaj.
Razgovor sa roditeljima pre prijave obavlja se samo kada time neće biti povećan rizik za dete ili ugrožen postupak. Konsultacije unutar ustanove ne smeju odložiti hitno medicinsko zbrinjavanje ili druge neodložne mere.
Uloga škole
Svaka obrazovno-vaspitna ustanova ima tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.
Tim određuje direktor, a obavezni članovi uključuju nastavnika ili vaspitača, stručnog saradnika i sekretara ustanove.
Postupanje zavisi od nivoa nasilja. Na prvom nivou uglavnom postupa odeljenjski starešina, nastavnik ili vaspitač. Na drugom nivou uključuju se tim za zaštitu i roditelji, uz pojačan vaspitni rad i planiranje dodatnih mera.
- centra za socijalni rad;
- policije;
- zdravstvene službe;
- javnog tužilaštva;
- drugih nadležnih organa.
Ponavljanje ponašanja sa prvog nivoa može biti procenjeno kao drugi nivo nasilja.
Za treći nivo direktor prijavljuje događaj nadležnim organima i školskoj upravi putem platforme „Čuvam te“ u roku od 24 sata. Dopunu informacija dostavlja u roku od 48 sati.
Ako postoji sumnja na nasilje u porodici, direktor bez odlaganja obaveštava policiju, javno tužilaštvo i centar za socijalni rad.
Institucionalna zaštita
Centar za socijalni rad ima koordinacionu ulogu i obavlja poslove organa starateljstva. On prima prijavu, procenjuje rizik i potrebe deteta i porodice i određuje dalje mere.
Policija se uključuje kada postoji neposredna opasnost ili sumnja na krivično delo. Javno tužilaštvo postupa kada postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo.
Zdravstvene ustanove zbrinjavaju dete, procenjuju njegovo fizičko i psihičko stanje i dokumentuju povrede. Škole i druge ustanove dostavljaju informacije i učestvuju u sprovođenju plana zaštite.
Uloge institucija moraju biti jasno određene kako bi se izbegli kašnjenje, neusklađeno postupanje i nepotrebno ponavljanje razgovora sa detetom.
Mere zaštite deteta
Mere zaštite određuju se prema stepenu rizika, vrsti nasilja, uzrastu deteta i porodičnim okolnostima.
- prekidanje nasilja;
- sprečavanje njegovog ponavljanja;
- hitno zdravstveno zbrinjavanje;
- obezbeđivanje sigurnog okruženja;
- izradu individualnog plana zaštite;
- psihološku, socijalnu i obrazovnu podršku;
- pojačan vaspitni rad sa učenikom koji je izvršio nasilje;
- uključivanje roditelja kada je to u najboljem interesu deteta;
- uključivanje centra za socijalni rad i drugih nadležnih službi;
- privremeno izdvajanje deteta iz opasnog okruženja;
- praćenje deteta koje je pretrpelo nasilje, deteta koje ga je izvršilo i svedoka.
Dokumentacija treba da sadrži podatke o događaju, učesnicima, proceni rizika i preduzetim merama.
Za prvi nivo evidenciju vodi odeljenjski starešina. Za drugi i treći nivo dokumentaciju vodi psiholog, pedagog ili drugi član tima kojeg odredi direktor.
Zaključak
Zaštita prava deteta zajednička je odgovornost porodice, škole, građana i institucija.
Za pokretanje postupka dovoljna je opravdana sumnja. Reagovanje mora biti brzo, koordinisano i usmereno na bezbednost, oporavak i dalji razvoj deteta.
Zovem se Nataša Mandić i verujem da nijedna osoba ne bi trebalo da ostane sama onda kada joj je najteže.
Pišem za one koji traže reči u trenutku kada ih je teško pronaći. Za one koji pokušavaju da razumeju šta im se dogodilo.
Za one koji nisu sigurni kome da se obrate, kome da veruju, šta smeju da kažu i koji je njihov sledeći korak. Moj zadatak je da složene zakone, procedure i institucije prevedem na jezik koji je ljudski, jasan i topao.
Na ovoj platformi pišem o pravima žrtava, ljudskom dostojanstvu, zaštiti, prijavljivanju nasilja, diskriminaciji, nepravdi i svim onim situacijama u kojima čovek može da se oseti nevidljivo pred sistemom.