Prava bivših zatvorenika u Srbiji ne prestaju izlaskom iz zatvora. Nakon izdržane kazne, osoba ostaje nosilac osnovnih ljudskih prava i treba da ima realnu mogućnost da se vrati u društvo.
Ipak, izlazak na slobodu često donosi ozbiljne probleme: nezaposlenost, nerešeno stanovanje, nedostatak ličnih dokumenata, slabu porodičnu podršku, zdravstvene teškoće i stigmu.
Zato reintegracija mora da bude organizovan proces, a ne jednokratna pomoć.
- zaštitu ljudskih prava;
- smanjenje recidivizma;
- socijalnu uključenost;
- ekonomsku nezavisnost;
- veću bezbednost zajednice.
Delegacija Evropske unije u Srbiji reintegraciju povezuje sa idejom „druge šanse“. Bivši osuđenici, nakon odslužene kazne, treba da dobiju mogućnost da kroz rad, podršku institucija i prihvatanje zajednice započnu stabilniji život.
Uspešan povratak u društvo moguć je samo uz koordinisanu podršku države, institucija, poslodavaca, lokalne zajednice i civilnog sektora.
Pravni i ljudskopravaški okvir
Bivši zatvorenici nakon izdržane kazne imaju pravo na dostojanstvo, jednak tretman i pristup osnovnim uslugama. Kazna zatvora ne sme da preraste u trajnu društvenu isključenost.
| Najvažnija prava bivših zatvorenika odnose se na |
|---|
| Dostojanstvo |
| Nediskriminaciju |
| Rad i zapošljavanje |
| Zdravstvenu i socijalnu zaštitu |
| Pristup ličnim dokumentima |
| Obrazovanje i stručno osposobljavanje |
| Zaštitu privatnosti i ličnih podataka |
Savet Evrope u Srbiji sprovodi projekat „Jačanje zaštite ljudskih prava lica lišenih slobode i osuđenih lica u Srbiji“.
Projekat podržava državne institucije u zaštiti ljudskih prava u policijskom pritvoru, zatvorima, ustanovama za zaštitu mentalnog zdravlja i ustanovama socijalne zaštite.
Važan deo projekta je primena preporuka Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja, odnosno CPT-a.
Jedan od ciljeva projekta je uspešnija reintegracija bivših osuđenika kroz jačanje kapaciteta zaposlenih u ustanovama Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Poseban značaj imaju specijalizovani programi lečenja i reintegracije, naročito za osobe sa zdravstvenim, psihološkim ili socijalnim teškoćama.
Reintegracija kao proces, a ne jednokratna pomoć
Reintegracija treba da počne pre izlaska iz zatvora. Ako se osoba ne pripremi za povratak u zajednicu, rizik od nezaposlenosti, siromaštva i ponovnog činjenja krivičnih dela postaje veći.
- procenu potreba osuđenika;
- individualni plan podrške;
- obrazovanje i stručno osposobljavanje;
- psihološku podršku;
- pripremu za tržište rada;
- povezivanje sa porodicom i zajednicom.
Nakon izlaska iz zatvora podrška treba da bude praktična i dostupna. Bivšem zatvoreniku često nije dovoljna samo informacija da ima određena prava, već mu je potrebna pomoć da ih ostvari.
| Postpenalna podrška treba da obuhvati |
|---|
| Pomoć pri pronalaženju posla |
| Socijalnu zaštitu |
| Zdravstvenu zaštitu |
| Psihološko savetovanje |
| Rešavanje ličnih dokumenata |
| Pomoć u stanovanju |
| Pravnu pomoć |
| Praćenje procesa reintegracije |
Delegacija Evropske unije u Srbiji naglašava da je bivšim osuđenicima potrebna podrška čitavog sistema kako bi postali aktivni i funkcionalni članovi zajednice.
Film „Druga šansa“ prikazuje lične priče bivših osuđenika i iskustva onih koji su ih vodili kroz proces reintegracije. Time se pokazuje da povratak u društvo zavisi i od lične promene i od institucionalne podrške.
EU projekat bio je usmeren ne samo na kazne unutar zavoda, već i na probleme osoba koje su puštene na slobodu. To potvrđuje značaj postpenalne podrške.
Zapošljavanje kao ključ uspešne reintegracije
Zapošljavanje je jedan od najvažnijih uslova za povratak bivših zatvorenika u društvo. Bez posla, osoba je izloženija siromaštvu, zavisnosti od pomoći drugih i riziku od povratka kriminalnom ponašanju.
Prema Delegaciji Evropske unije u Srbiji, zaposlenje se pokazalo kao presudan faktor uspešne reintegracije bivših osuđenika nakon izdržane kazne.
- finansijsku nezavisnost;
- stabilnu dnevnu strukturu;
- osećaj odgovornosti;
- jačanje samopouzdanja;
- pripadanje zajednici;
- manji rizik od ponavljanja krivičnih dela.
Delegacija EU navodi da zaposlenje smanjuje i procenat osoba koje se vraćaju u kaznene ustanove zbog ponavljanja krivičnih dela.
Kroz rad, bivši osuđenici dobijaju priliku da nakon kazne izgrade drugačiji život. Posao im omogućava da plaćaju troškove, podrže porodicu, razviju radne navike i ponovo steknu poverenje okoline.
Projekat je, u saradnji sa Upravom za izvršenje krivičnih sankcija, radio na podizanju svesti o značaju zapošljavanja bivših osuđenika. Cilj je bio da se smanje šanse njihovog povratka krivičnim delima.
Zapošljavanje bivših zatvorenika donosi korist pojedincu, poslodavcu i društvu. Pojedinac dobija stabilnost, poslodavac radnika, a društvo manji rizik od recidivizma.
Prepreke sa kojima se suočavaju bivši zatvorenici
Bivši zatvorenici se nakon izlaska često suočavaju sa problemima koji otežavaju povratak u društvo. Neki problemi su postojali i pre kazne, dok se drugi javljaju zbog boravka u zatvoru, prekida rada, udaljavanja od porodice i stigme.
- nedostatak radnog iskustva;
- niske kvalifikacije;
- prekid obrazovanja;
- siromaštvo;
- nestabilno stanovanje;
- nedostatak porodične podrške;
- problemi sa mentalnim zdravljem;
- zavisnosti;
- nedovoljna informisanost o pravima;
- otežan pristup institucijama.
Delegacija Evropske unije ukazuje da problemi bivših osuđenika ne prestaju izlaskom iz zatvora. Zato je podrška bila usmerena i na osobe koje su puštene na slobodu.
Savet Evrope dodatno ukazuje na značaj specijalizovanih programa lečenja i reintegracije. To je naročito važno za bivše zatvorenike sa zdravstvenim, psihološkim ili socijalnim poteškoćama.
Stigma dodatno otežava reintegraciju. Bivši zatvorenici se često posmatraju kroz krivično delo, a ne kroz mogućnost promene. To otežava zapošljavanje, povratak porodici, uključivanje u zajednicu i pristup podršci.
Zato prava bivših zatvorenika moraju da se posmatraju kroz konkretne uslove života: posao, stanovanje, dokumenta, lečenje, socijalnu zaštitu i pravnu pomoć.
Uloga institucija u sistemskoj podršci
Sistemska podrška bivšim zatvorenicima zavisi od saradnje više institucija. Bez koordinacije, osoba lako ostaje bez pomoći iako prava bivših zatvorenika formalno postoje.
Uprava za izvršenje krivičnih sankcija priprema osuđenike za izlazak, sprovodi programe tretmana, sarađuje sa drugim institucijama i organizuje obuke i programe reintegracije.
Ministarstvo pravde razvija politike izvršenja sankcija, podržava postpenalni prihvat i učestvuje u reformama zatvorskog sistema.
Centri za socijalni rad pružaju socijalnu i porodičnu podršku. Oni povezuju bivše zatvorenike sa dostupnim pravima i uslugama, posebno kada osoba nema prihode, stanovanje ili porodičnu podršku.
Nacionalna služba za zapošljavanje može da pomogne kroz obuke, prekvalifikacije, savetovanje i posredovanje u zapošljavanju.
Zdravstveni sistem obezbeđuje kontinuitet zdravstvene zaštite, podršku osobama sa zavisnostima, psihološku i psihijatrijsku pomoć.
Lokalna samouprava razvija lokalne programe podrške, sarađuje sa civilnim sektorom i povezuje korisnike sa uslugama u zajednici.
- Ministarstvo unutrašnjih poslova;
- Ministarstvo pravde, odnosno Upravu za izvršenje krivičnih sankcija;
- Ministarstvo zdravlja;
- Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja;
- Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i socijalni dijalog;
- Kancelariju zaštitnika građana, odnosno Nacionalni mehanizam za prevenciju torture.
Projekat se sprovodi kroz intervencije usmerene na nacionalne prioritete i konkretne potrebe koje su definisali korisnici.
Očekivani rezultati uključuju unapređenu zaštitu ljudskih prava u policijskom pritvoru, uspešniju reintegraciju bivših osuđenika, bolje postupanje prema osobama u psihijatrijskim i rezidencijalnim ustanovama socijalne zaštite i bolji monitoring zaštite ljudskih prava lica lišenih slobode.
Uloga međunarodne podrške i projekata
Međunarodne organizacije doprinose reformi sistema kroz finansijsku podršku, obuke, stručnu pomoć i primenu međunarodnih standarda.
| Evropska unija podržava projekte koji se odnose na |
|---|
| Alternativne sankcije |
| Postpenalnu negu |
| Zdravstvenu zaštitu |
| Jačanje kapaciteta zatvorske uprave |
| Zapošljavanje bivših osuđenika |
Film „Druga šansa“ deo je projekta „Poboljšanje kapaciteta zatvorske uprave u oblasti alternativnih sankcija, postpenalne i zdravstvene nege u Srbiji“.
Tokom 36 meseci, uz podršku Evropske unije, obučeno je više od 140 osoba za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji. EU je za taj projekat izdvojila 1,44 miliona evra, a osnovni cilj bio je doprinos zaštiti osnovnih ljudskih prava osoba koje su na izdržavanju krivičnih sankcija.
Savet Evrope i Evropska unija sprovode projekat „Jačanje zaštite ljudskih prava lica lišenih slobode i osuđenih lica u Srbiji“ u okviru zajedničkog programa „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku“. Projekat traje od 2023. do 2026. godine, a njegov budžet iznosi 1.000.000 evra.
Celokupna sredstva za program Horizontal Facility iznose oko 41 milion evra. Od toga 85% obezbeđuje Evropska unija, a 15% Savet Evrope.
Projekat se nastavlja na prethodne dve faze programa u Srbiji: prvu fazu od 2016. do 2019. godine i drugu fazu od 2019. do 2022. godine.
Ovi projekti pokazuju da reintegracija nije samo socijalno pitanje, već deo zaštite ljudskih prava, vladavine prava i institucionalnih reformi.
Primer programa za povratnike po readmisiji
View this post on Instagram
Nacionalni program reintegracije povratnika po Sporazumu o readmisiji ne odnosi se direktno na bivše zatvorenike, ali može poslužiti kao primer koordinisane podrške ranjivim grupama.
Komesarijat za izbeglice i migracije navodi da je promocija Nacionalnog programa reintegracije povratnika po Sporazumu o readmisiji za period 2025-2026. godine, sa pratećim Akcionim planom, održana 4. decembra 2025. godine u hotelu „Metropol“ u Beogradu.
Ovaj program je prvi javni dokument u ovoj oblasti usvojen posle 2009. godine. Program je nastao kroz proces koji je okupio nacionalne institucije, lokalne institucije, međunarodne partnere i civilni sektor.
Komesarijat navodi da broj povratnika u Srbiji kontinuirano raste. U 2025. godini evidentirano je 994 lica, a od 2020. godine ukupan broj povratnika porastao je za više od petine. Većinu lica u procesu povratka čine pripadnici romske zajednice, što ukazuje na potrebu za ciljanim merama podrške.
Program naglašava pristup stanovanju, zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i zapošljavanju. Iste oblasti su ključne i za reintegraciju bivših zatvorenika.
Komesarka Nataša Stanisavljević istakla je da je cilj da svako ko se vrati u Srbiju ima pristup stanovanju, zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i zapošljavanju od prvog trenutka povratka do pune integracije u zajednicu.
Na promociji programa predstavljeni su rezultati ostvareni u 2025. godini i planirane aktivnosti za 2026. godinu. Događaj je okupio više od 70 predstavnika različitih sektora koji rade u oblasti podrške povratnicima i upravljanja migracijama.
Komesarijat ističe da je reintegracija složen proces koji zahteva blisku saradnju institucija, lokalnih samouprava, organizacija civilnog društva i međunarodnih partnera.
Zaključak
Reintegracija bivših zatvorenika je pitanje javnog interesa. Osoba koja je odslužila kaznu treba da ima mogućnost da se vrati u društvo kao aktivan i odgovoran član zajednice.
Prava bivših zatvorenika moraju biti ostvariva u praksi kroz dokumenta, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, rad, obrazovanje, pravnu pomoć i zaštitu od diskriminacije.
Zapošljavanje je jedan od ključnih faktora reintegracije jer omogućava ekonomsku nezavisnost i smanjuje rizik od ponovnog činjenja krivičnih dela.
Primeri Evropske unije, Saveta Evrope i Komesarijata pokazuju da uspešna reintegracija zahteva institucionalnu koordinaciju, povezivanje nacionalnog i lokalnog nivoa, međunarodnu podršku i uključivanje civilnog sektora.
Druga šansa nije privilegija. Ona je društveni mehanizam koji doprinosi bezbednijoj i pravednijoj zajednici.
Zovem se Nataša Mandić i verujem da nijedna osoba ne bi trebalo da ostane sama onda kada joj je najteže.
Pišem za one koji traže reči u trenutku kada ih je teško pronaći. Za one koji pokušavaju da razumeju šta im se dogodilo.
Za one koji nisu sigurni kome da se obrate, kome da veruju, šta smeju da kažu i koji je njihov sledeći korak. Moj zadatak je da složene zakone, procedure i institucije prevedem na jezik koji je ljudski, jasan i topao.
Na ovoj platformi pišem o pravima žrtava, ljudskom dostojanstvu, zaštiti, prijavljivanju nasilja, diskriminaciji, nepravdi i svim onim situacijama u kojima čovek može da se oseti nevidljivo pred sistemom.