Porodično nasilje u Srbiji predstavlja ozbiljan pravni, društveni i bezbednosni problem. Ono ne pogađa samo osobu koja trpi nasilje, već utiče i na decu, porodicu, širu zajednicu i poverenje građana u institucije.
Zbog toga se nasilje u porodici ne posmatra kao privatna stvar, već kao ponašanje koje zahteva brzu reakciju policije, javnog tužilaštva, suda i centra za socijalni rad.
Posebno je važno reagovati brzo kada postoji neposredna opasnost, jer odlaganje prijave ili postupanja može dovesti do težih posledica.
Osnovni pravni okvir čine Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, Porodični zakon, Krivični zakonik, Zakonik o krivičnom postupku i Zakon o policiji.
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici posebno je važan jer je usmeren na hitnu, blagovremenu i delotvornu zaštitu i podršku žrtvama nasilja.
Pojam porodičnog nasilja
Porodično nasilje obuhvata različite oblike ponašanja kojima se ugrožavaju sigurnost, telesni integritet, duševno stanje, dostojanstvo ili sloboda člana porodice. Nasilje ne mora uvek biti fizičko da bi bilo pravno relevantno. Ono može biti i psihičko, seksualno ili ekonomsko.
Nasilje u porodici može biti učinjeno prema licu sa kojim je učinilac u sadašnjem ili ranijem bračnom, vanbračnom ili partnerskom odnosu.
Zaštita se odnosi i na krvne i tazbinske srodnike, usvojitelje, usvojenike, hranitelje, hranjenike, kao i na osobe koje žive ili su živele u zajedničkom domaćinstvu.
- fizičko nasilje;
- psihičko nasilje;
- seksualno nasilje;
- ekonomsko nasilje.
Fizičko nasilje podrazumeva udaranje, guranje, šamaranje, davljenje, nanošenje povreda, sprečavanje kretanja ili bilo koji drugi fizički napad. Seksualno nasilje obuhvata svaki oblik prisile na seksualni odnos ili seksualnu radnju bez pristanka.
Psihičko nasilje često traje dugo i može biti teško za dokazivanje, ali njegove posledice mogu biti veoma ozbiljne.
Ono obuhvata pretnje, zastrašivanje, vređanje, ponižavanje, kontrolisanje kretanja, kontrolisanje komunikacije, zabranu kontakta sa porodicom i prijateljima, izolaciju, ucene, manipulaciju, uznemiravajuće poruke i stalne pozive.
Ekonomsko nasilje postoji kada učinilac kontroliše novac, zabranjuje žrtvi da radi, oduzima joj zaradu, sprečava je da raspolaže sopstvenim sredstvima ili je finansijski zavisi i ucenjuje.
Krivično delo nasilja u porodici postoji kada učinilac nasiljem, pretnjom napada na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana porodice.
To znači da zakon ne štiti samo od fizičkih povreda, već i od ponašanja koje ozbiljno narušava sigurnost i psihičko stanje žrtve.
Prijava nasilja u porodici
Prijava nasilja u porodici može biti prvi i najvažniji korak ka zaštiti žrtve. Nasilje ne mora da prijavi samo osoba koja ga trpi.
Prijavu mogu podneti i druge osobe koje imaju saznanje da se nasilje dogodilo ili da postoji neposredna opasnost.
- žrtva;
- član porodice;
- komšija, prijatelj ili svedok;
- škola, zdravstvena ustanova, centar za socijalni rad ili druga institucija.
Zakon propisuje da svako mora bez odlaganja prijaviti nasilje u porodici ili neposrednu opasnost od nasilja policiji ili javnom tužiocu.
Državni organi, organizacije i ustanove imaju posebnu obavezu da odmah prijave svako saznanje o nasilju ili neposrednoj opasnosti.
Porodično nasilje se može prijaviti policiji pozivom na broj 192, odlaskom u policijsku stanicu, obraćanjem javnom tužilaštvu ili centru za socijalni rad. Kada je nasilje u toku ili postoji neposredna opasnost, najvažnije je odmah pozvati policiju.
Kod prijave policiji posebno je korisno pozvati broj 192, jer pozivi ostaju zabeleženi. Takav trag može biti značajan kasnije, naročito ako se pokrene sudski postupak ili ako treba dokazati da je nasilje prijavljivano i ranije.
U prijavi je važno navesti što preciznije podatke.
| Osoba koja prijavljuje nasilje treba da kaže |
|---|
| Ko vrši nasilje |
| Ko je žrtva |
| Da li je nasilje trenutno u toku |
| Da li postoje povrede, pretnje ili oružje |
| Da li su deca ugrožena |
| Da li se nasilje ranije dešavalo |
Nije potrebno da osoba koja prijavljuje nasilje sama pravno kvalifikuje događaj. Dovoljno je da jasno opiše šta se dogodilo, gde se žrtva nalazi, da li je bezbedna i da li postoji neposredna opasnost.
Postupanje policije nakon prijave
Nakon prijave nasilja u porodici, policija je dužna da reaguje odmah. Policijski službenici moraju obavestiti nadležnog policijskog službenika o svakom nasilju u porodici ili neposrednoj opasnosti, bez obzira na to kako su do saznanja došli.
To znači da obaveza postupanja postoji i kada je nasilje prijavila žrtva, svedok, institucija ili kada je policija sama došla do saznanja.
Policija može mogućeg učinioca dovesti u policijsku stanicu radi vođenja postupka. Zadržavanje radi tog postupka može trajati najduže osam časova.
U tom periodu nadležni policijski službenik prikuplja potrebne informacije, omogućava mogućem učiniocu da se izjasni i procenjuje da li postoji neposredna opasnost od nasilja.
Procena rizika je posebno važan deo postupanja.
| Pri proceni rizika uzimaju se u obzir okolnosti kao što su |
|---|
| Da li je nasilje ranije učinjeno |
| Da li je učinilac pretio ubistvom ili samoubistvom |
| Da li učinilac poseduje oružje |
| Da li zloupotrebljava alkohol, drogu ili druge psihoaktivne supstance |
| Da li postoji sukob oko starateljstva ili viđanja deteta |
| Da li su ranije izrečene hitne mere ili mere zaštite |
| Da li žrtva oseća strah i kako sama procenjuje rizik |
Ove okolnosti pomažu policiji da proceni koliko je situacija opasna. Na primer, pretnje ubistvom, posedovanje oružja, prethodno nasilje i strah žrtve mogu ukazivati na visok rizik i potrebu za hitnim merama.
Ako procena pokaže da postoji neposredna opasnost od nasilja u porodici, policija obaveštava osnovnog javnog tužioca, centar za socijalni rad i grupu za koordinaciju i saradnju.
Time se pokreće šira institucionalna reakcija, jer zaštita žrtve ne zavisi samo od policije, već i od saradnje više organa.
View this post on Instagram
Hitne mere zaštite
Hitne mere zaštite su mere koje policija izriče kada postoji neposredna opasnost od porodičnog nasilja.
Njihova svrha je da se žrtva odmah zaštiti, bez čekanja na duži sudski postupak. Ove mere su posebno važne u situacijama kada bi povratak učinioca u stan ili nastavak kontakta sa žrtvom mogao dovesti do novog nasilja.
- privremeno udaljenje mogućeg učinioca iz stana;
- privremena zabrana učiniocu da kontaktira žrtvu i prilazi joj.
Ove dve mere mogu se izreći odvojeno ili zajedno. U praksi, kada postoji ozbiljna opasnost, često je potrebno da se učinilac istovremeno udalji iz stana i da mu se zabrani kontaktiranje i prilaženje žrtvi.
Hitna mera koju izriče policija traje 48 časova od uručenja naređenja. Nakon toga sud može, na predlog javnog tužioca, produžiti hitnu meru za još 30 dana.
Ovaj rok omogućava žrtvi određeni period bezbednosti, dok nadležni organi procenjuju dalje korake i eventualno pokretanje drugih postupaka.
Žrtva se pismeno obaveštava o vrsti hitne mere koja je izrečena. Naređenje se dostavlja i javnom tužiocu, centru za socijalni rad i grupi za koordinaciju i saradnju. Na taj način svi nadležni organi imaju informaciju o meri i mogu da planiraju dalju zaštitu.
Za vreme trajanja hitne mere policija bi trebalo da obilazi osobu koja je pod zaštitom.
Ova kontrola je važna jer sama mera nije dovoljna ako se ne prati njeno poštovanje. Ako učinilac prekrši hitnu meru, policija podnosi prijavu prekršajnom sudu. Učinilac može biti kažnjen zatvorom do 60 dana.
Kršenje hitne mere treba odmah prijaviti policiji. To se odnosi na dolazak pred stan, slanje poruka, pozive, kontakt preko trećih lica, praćenje ili bilo koji pokušaj približavanja i uznemiravanja koji je suprotan izrečenoj meri.
Sudska i druga zaštita žrtve
Javni tužilac ima važnu ulogu u postupku zaštite od nasilja u porodici. Nakon što dobije informacije od policije, tužilac procenjuje da li postoji neposredna opasnost i da li treba predložiti sudu produženje hitne mere.
Ako tužilac utvrdi da neposredna opasnost postoji, mora podneti predlog sudu za produženje hitne mere u roku od 24 časa od uručenja naređenja učiniocu.
Ovaj kratak rok pokazuje da je postupak zamišljen kao hitan, jer se zaštita žrtve ne sme odlagati.
Osnovni sud odlučuje o produženju hitne mere bez održavanja ročišta, u roku od 24 časa od prijema predloga. Sud odluku donosi na osnovu dostupnih informacija, procene rizika i predloga javnog tužioca. Ako sud produži meru, ona može trajati još 30 dana.
Žalbu mogu podneti osnovni javni tužilac i lice kome je izrečena hitna mera, ali žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
To znači da se mera primenjuje odmah, bez obzira na žalbeni postupak.
Pored hitnih mera po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, žrtva može tražiti i mere zaštite po Porodičnom zakonu.
Te mere imaju širi građanskopravni karakter i mogu trajati duže.
Ove mere mogu trajati najviše godinu dana. Sud može izreći jednu ili više mera zajedno ako je to potrebno radi potpunije zaštite žrtve. Na primer, sud može istovremeno odrediti iseljenje nasilnika, zabranu približavanja i zabranu daljeg uznemiravanja.
Ako postoje elementi krivičnog dela, pokreće se krivični postupak.
Nasilje u porodici iz člana 194 Krivičnog zakonika goni se po službenoj dužnosti. To znači da postupak ne zavisi samo od volje žrtve i da žrtva ne može jednostavno povući prijavu nakon što je podneta.
Kazne za nasilje u porodici zavise od težine dela. Osnovni oblik kažnjava se zatvorom od tri meseca do tri godine. Ako je korišćeno oružje, opasno oruđe ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši, kazna je zatvor od šest meseci do pet godina.
Zaključak
Porodično nasilje nije privatna stvar, već zakonom prepoznato i kažnjivo ponašanje.
Ono može biti fizičko, psihičko, seksualno ili ekonomsko, a zaštita se odnosi na sadašnje i bivše partnere, članove porodice, srodnike i osobe koje žive ili su živele u zajedničkom domaćinstvu.
Prijava nasilja je prvi korak ka zaštiti. Zakon obavezuje svakoga da nasilje u porodici ili neposrednu opasnost prijavi bez odlaganja policiji ili javnom tužiocu.
Kada je nasilje u toku, najvažnije je odmah pozvati policiju na broj 192 i dati jasne informacije o tome ko vrši nasilje, ko je ugrožen, da li postoje povrede, pretnje, oružje ili opasnost po decu.
Hitne mere omogućavaju brzu reakciju. Policija može privremeno udaljiti učinioca iz stana i zabraniti mu da kontaktira žrtvu i prilazi joj. Te mere traju 48 časova, a sud ih može produžiti za još 30 dana.
Zovem se Nataša Mandić i verujem da nijedna osoba ne bi trebalo da ostane sama onda kada joj je najteže.
Pišem za one koji traže reči u trenutku kada ih je teško pronaći. Za one koji pokušavaju da razumeju šta im se dogodilo.
Za one koji nisu sigurni kome da se obrate, kome da veruju, šta smeju da kažu i koji je njihov sledeći korak. Moj zadatak je da složene zakone, procedure i institucije prevedem na jezik koji je ljudski, jasan i topao.
Na ovoj platformi pišem o pravima žrtava, ljudskom dostojanstvu, zaštiti, prijavljivanju nasilja, diskriminaciji, nepravdi i svim onim situacijama u kojima čovek može da se oseti nevidljivo pred sistemom.