Govor mržnje je prisutan u medijima, javnom prostoru i na internetu, ali se pojam često koristi preširoko. Uvreda, gruba izjava ili oštra kritika ne predstavljaju automatski govor mržnje.
Govor mržnje postoji kada se javno podstiču diskriminacija, mržnja ili nasilje prema osobi ili grupi zbog ličnog svojstva.
- uvredljiv ili nepristojan govor
- diskriminatorni govor
- govor mržnje u pravnom smislu
- krivično delo povezano sa izazivanjem mržnje ili nasilja
- građanskopravnu, prekršajnu i krivičnu odgovornost
Sloboda izražavanja jeste osnovno pravo, ali nije apsolutna. Ustav Republike Srbije dozvoljava njeno ograničenje radi zaštite prava i ugleda drugih.
Pravni okvir u Srbiji
Govor mržnje u Srbiji se procenjuje kroz zabranu diskriminacije, medijske propise i krivično pravo.
Posledice zavise od sadržaja izjave, mesta objavljivanja, konteksta i toga da li postoji podsticanje mržnje, diskriminacije ili nasilja.
Zakon o zabrani diskriminacije
Zakon o zabrani diskriminacije propisuje da su svi jednaki i da imaju jednaku pravnu zaštitu bez obzira na lična svojstva.
Diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike, nejednako postupanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva prema licu ili grupi zbog ličnog svojstva.
- rasu
- boju kože
- pretke
- državljanstvo
- nacionalnu pripadnost ili etničko poreklo
- jezik
- verska ili politička ubeđenja
- pol
- rod
- rodni identitet
- seksualnu orijentaciju
- polne karakteristike
- nivo prihoda
- imovno stanje
- rođenje
- genetske osobenosti
- zdravstveno stanje
- invaliditet
- bračni i porodični status
- osuđivanost
- starosno doba
- izgled
- članstvo u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama
Govor mržnje je oblik diskriminacije. Član 11 Zakona o zabrani diskriminacije zabranjuje izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiču diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe zbog ličnog svojstva.
Zabrana se odnosi na javna glasila, publikacije, skupove, mesta dostupna javnosti, poruke, simbole i druge oblike izražavanja.
Govor mržnje se zato može pojaviti u medijima, na internetu, kroz grafite, komentare, fotografije, video-snimke, simbole ili javne poruke.
Zakon zabranjuje i udruživanje radi vršenja diskriminacije, odnosno delovanje organizacija ili grupa usmereno na kršenje prava i sloboda ili na izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge mržnje, razdora ili netrpeljivosti.
Medijski propisi
U medijima je zabranjeno podsticanje diskriminacije, mržnje ili nasilja protiv osobe ili grupe zbog ličnog svojstva.
Zakon o javnom informisanju i medijima zabranjuje podsticanje diskriminacije, mržnje ili nasilja zbog rase, vere, nacije, pola, seksualnog opredeljenja ili drugog ličnog svojstva. Član 75 tog zakona je važan osnov za medijske slučajeve.
- objavljivanje govora mržnje
- kritičko izveštavanje o govoru mržnje
- citiranje spornog sadržaja radi osude ili analize
Medij ne odgovara automatski zato što je preneo spornu izjavu. Bitno je da li se izjava prenosi radi informisanja i kritike ili se njome podstiču diskriminacija, mržnja ili nasilje.
Izraz „osuđen za govor mržnje” često se koristi neprecizno. U konkretnom slučaju može se raditi o parničnom postupku, usvajanju tužbenog zahteva ili utvrđivanju povrede prava, a ne o krivičnoj osudi.
Krivičnopravni aspekt
Govor mržnje može imati krivičnopravne posledice kada se javno šire sadržaji koji zagovaraju ili podstrekavaju mržnju, diskriminaciju ili nasilje.
Krivični zakonik u članu 387, stav 4, propisuje kaznu zatvora od tri meseca do tri godine za onoga ko širi ili javno učini dostupnim tekstove, slike ili drugo predstavljanje ideja ili teorija koje zagovaraju ili podstrekavaju mržnju, diskriminaciju ili nasilje protiv lica ili grupe.
- rasa
- boja kože
- verska pripadnost
- nacionalnost
- etničko poreklo
- drugo lično svojstvo
Član 317 Krivičnog zakonika odnosi se na izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti među narodima i etničkim zajednicama koje žive u Srbiji.
Mržnja zbog ličnog svojstva može biti otežavajuća okolnost pri odmeravanju kazne. To se odnosi na dela učinjena iz mržnje zbog rase, veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, osim ako je ta okolnost već obeležje krivičnog dela.
Krivična prijava može se podneti policiji ili javnom tužilaštvu kada postoji ozbiljna pretnja, pozivanje na nasilje ili javno podsticanje mržnje.
Šta je zabranjeno
Zabranjen je govor koji javno podstiče diskriminaciju, mržnju ili nasilje prema osobi ili grupi zbog ličnog svojstva.
- diskriminacije
- mržnje
- nasilja
- netrpeljivosti
- razdora
- ponižavanja ili ugrožavanja dostojanstva osobe ili grupe zbog ličnog svojstva
View this post on Instagram
Zaštita postoji i kada je lično svojstvo samo pretpostavljeno. Govor može biti zabranjen i kada neko osobi pogrešno pripisuje nacionalnost, veru, seksualnu orijentaciju, zdravstveno stanje ili drugo svojstvo.
- pozivanje na nasilje prema manjinskoj grupi
- širenje poruka koje dehumanizuju određenu zajednicu
- javno opravdavanje diskriminacije
- korišćenje simbola ili poruka kojima se podstiče mržnja
- objavljivanje tekstova, slika ili prikaza koji podstrekavaju mržnju, diskriminaciju ili nasilje
- širenje sadržaja koji poziva na isključivanje, progon ili nasilje
Posebno ranjive grupe mogu biti nacionalne manjine, verske zajednice, žene, osobe sa invaliditetom, migranti, LGBTI+ osobe i druge društvene grupe.
Tokom javnih debata oko Evroprajda 2022. godine zabeleženi su javne uvrede, širenje predrasuda, podsticanje diskriminacije i pozivi na nasilje prema LGBTI+ zajednici.
Tokom avgusta 2022. evidentirano je više od 30 incidenata motivisanih netrpeljivošću prema toj zajednici, uglavnom kroz govor mržnje i stvaranje neprijateljske atmosfere.
Nakon šetnje u okviru Evroprajda evidentirano je još 14 incidenata, od kojih su mnogi uključivali fizičke napade praćene govorom mržnje.
Šta nije nužno govor mržnje
Nije svaka uvreda, neprijatna izjava ili oštra kritika govor mržnje. Potrebno je proceniti sadržaj, javnost, cilj, kontekst i moguće posledice.
- da li je govor javan
- da li cilja osobu ili grupu zbog ličnog svojstva
- da li podstiče diskriminaciju, mržnju ili nasilje
- da li postoji namera podsticanja diskriminacije
- u kom kontekstu je izjava data
- kakve posledice izjava može da izazove
- da li je sadržaj objavljen radi širenja mržnje ili radi kritičkog ukazivanja na diskriminaciju
Uvreda upućena pojedincu može biti protivpravna po drugom osnovu, ali ne mora biti govor mržnje ako nije povezana sa ličnim svojstvom i ne podstiče mržnju, diskriminaciju ili nasilje prema grupi.
U medijima treba razlikovati tekst koji podstiče diskriminaciju od teksta koji o diskriminaciji izveštava, analizira je ili je kritikuje. Citiranje sporne izjave radi osude nije isto što i širenje te poruke radi podsticanja mržnje.
Treba razlikovati i vrste postupaka. Utvrđivanje povrede zabrane govora mržnje u parnici nije isto što i krivična osuda.
Kome se podnosi prijava
Nadležna institucija zavisi od toga gde je govor mržnje objavljen i da li postoje elementi krivičnog dela. Pre prijave treba sačuvati snimak ekrana, link, datum, vreme, korisničko ime, naziv medija, naziv emisije, fotografiju, video-snimak ili drugi dokaz.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti
Svi oblici diskriminacije, uključujući govor mržnje, mogu se prijaviti Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.
- pruža informacije i nepristrasno savetuje lice koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju
- postupa po pritužbama
- daje mišljenja i preporuke
- izriče mere
- podnosi tužbe zbog povrede prava iz Zakona o zabrani diskriminacije
- podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka
- upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije
Pritužba se podnosi pismeno ili, izuzetno, usmeno u zapisnik. Ne plaća se taksa niti druga naknada. Uz pritužbu se dostavljaju dokazi.
- osoba koja smatra da je pretrpela diskriminaciju
- organizacija za zaštitu ljudskih prava ili drugo lice, u ime i uz saglasnost osobe čije je pravo povređeno
- udruženje ili organizacija za zaštitu ljudskih prava u ime grupe lica, bez saglasnosti pojedinaca, ako se povreda odnosi na neodređen broj lica povezanih ličnim svojstvom
- inspekcija, u ime i uz saglasnost lica čije je pravo povređeno
Ako su ispunjeni uslovi za postupanje, Poverenik dostavlja pritužbu licu protiv koga je podneta u roku od 15 dana od prijema uredne pritužbe.
Poverenik daje mišljenje u roku od 90 dana od podnošenja pritužbe. Ako utvrdi povredu, preporučuje način otklanjanja povrede prava. Lice kome je preporuka upućena dužno je da postupi po njoj u roku od 30 dana i obavesti Poverenika.
Ako lice ne postupi po preporuci, Poverenik može izreći opomenu. Ako povreda ni tada ne bude otklonjena, može obavestiti javnost. Postupak pregovaranja radi postizanja sporazuma pred Poverenikom je besplatan za podnosioca pritužbe.
Savet za štampu
Ako je govor mržnje objavljen u štampanim ili onlajn medijima koji potpadaju pod samoregulaciju, može se podneti žalba Savetu za štampu.
Žalba se može podneti popunjavanjem obrasca ili slanjem mejla na [email protected] ili [email protected].
- novinskim tekstovima
- portalima
- naslovima
- fotografijama
- komentarima koje medij objavljuje ili moderira
Ovaj postupak služi za utvrđivanje povrede profesionalnih i etičkih standarda u štampanim i onlajn medijima.
REM
Ako se govor mržnje pojavi na televiziji ili radiju, prijava se može podneti Regulatornom telu za elektronske medije, odnosno REM-u.
REM-u se može podneti onlajn žalba putem obrasca. U prijavi treba navesti naziv emitera, datum i vreme emitovanja, naziv emisije i opis sporne izjave.
- televizijske emisije
- radio-emisije
- gostovanja
- priloge
- izjave voditelja, gostiju ili sagovornika
- sadržaje u kojima se podstiču diskriminacija, mržnja ili nasilje
- Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal
Govor mržnje na internetu može se prijaviti Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, naročito ako sadržaj ima elemente krivičnog dela.
Prijava se može poslati mejlom, sa svim detaljima o slučaju, na adresu [email protected].
- društvene mreže
- forume
- portale
- komentare
- slike, video-snimke i mimove
- druge digitalne kanale
Pre prijave treba sačuvati snimak ekrana, link, korisničko ime, datum, vreme, komentare koji pokazuju kontekst i kopije spornog sadržaja.
Sporni sadržaj može se prijaviti i platformi, ali to ne zamenjuje prijavu domaćim institucijama kada postoje elementi diskriminacije ili krivičnog dela.
Policija i javno tužilaštvo
Ako sadržaj ima elemente krivičnog dela, slučaj se može prijaviti policiji ili direktno nadležnom javnom tužiocu.
- pretnje
- pozive na nasilje
- javno širenje ideja koje podstiču mržnju, diskriminaciju ili nasilje
- organizovano širenje mržnje
- ozbiljno izazivanje netrpeljivosti prema određenoj grupi
Govor mržnje treba prijaviti bez obzira na to da li je izražen na društvenim mrežama, pismeno, usmeno, u medijima ili na drugi način.
Mali broj prijavljenih slučajeva ostaje problem u praksi. Razlozi su najčešće nepoverenje u institucije, nepoznavanje procedura i nevoljnost građana da ulaze u duge postupke.
Zaključak
Govor mržnje u Srbiji je zabranjen kada javno podstiče diskriminaciju, mržnju ili nasilje prema osobi ili grupi zbog ličnog svojstva.
Zaštita se ostvaruje kroz Zakon o zabrani diskriminacije, medijske propise, Poverenika, Savet za štampu, REM, policiju, tužilaštvo i sud.
Najvažnije je prepoznati sporni sadržaj, sačuvati dokaze i prijavu podneti nadležnoj instituciji. Neprijavljivanje ostaje poseban problem, jer stvarni obim govora mržnje često može biti veći od broja postupaka pred institucijama.
Zovem se Nataša Mandić i verujem da nijedna osoba ne bi trebalo da ostane sama onda kada joj je najteže.
Pišem za one koji traže reči u trenutku kada ih je teško pronaći. Za one koji pokušavaju da razumeju šta im se dogodilo.
Za one koji nisu sigurni kome da se obrate, kome da veruju, šta smeju da kažu i koji je njihov sledeći korak. Moj zadatak je da složene zakone, procedure i institucije prevedem na jezik koji je ljudski, jasan i topao.
Na ovoj platformi pišem o pravima žrtava, ljudskom dostojanstvu, zaštiti, prijavljivanju nasilja, diskriminaciji, nepravdi i svim onim situacijama u kojima čovek može da se oseti nevidljivo pred sistemom.