Diskriminacija na radnom mestu postoji kada se prema osobi postupa nepovoljnije zbog stvarnog ili pretpostavljenog ličnog svojstva.
To može biti pol, starosno doba, invaliditet, nacionalna pripadnost, veroispovest, seksualna orijentacija, bračni ili porodični status, članstvo u sindikatu ili drugo lično svojstvo.
Ova tema je važna jer se nejednak tretman često javlja u odnosu u kome zaposleni, kandidat za posao, volonter ili angažovano lice zavisi od odluke poslodavca ili nadređenog.
Zato je važno znati kada postoji diskriminacija na radnom mestu, kako se razlikuje od mobinga, koji dokazi mogu biti korisni i kome se podnosi pritužba.
Šta se smatra diskriminacijom na radu?
Diskriminacija na radnom mestu postoji kada je osoba stavljena u nepovoljniji položaj zbog ličnog svojstva.
Sam loš odnos na poslu, neprijatna komunikacija ili nezadovoljstvo uslovima rada nisu uvek diskriminacija. Potrebna je veza između nepovoljnog postupanja i ličnog svojstva.
Lična svojstva mogu biti rasa, pol, veroispovest, jezik, nacionalna pripadnost, rodni identitet, invaliditet, seksualna orijentacija, bračni i porodični status, starosno doba, članstvo u političkim, sindikalnim ili drugim organizacijama.
- zapošljavanje i izbor kandidata;
- napredovanje i raspoređivanje na radna mesta;
- stručno usavršavanje i obuka;
- jednaka naknada za rad jednake vrednosti;
- uslovi rada, radno vreme i odmor;
- obrazovanje i profesionalni razvoj;
- stupanje u sindikat;
- zaštita od nezaposlenosti.
View this post on Instagram
Zaštita ne važi samo za zaposlene u radnom odnosu. Od diskriminacije su zaštićeni i kandidati za posao, lica na privremenim i povremenim poslovima, volonteri, lica angažovana po ugovoru o delu i druga lica koja učestvuju u radu.
Primer diskriminacije može biti odbijanje kandidatkinje zato što poslodavac pretpostavlja da će uskoro otići na trudničko ili porodiljsko odsustvo.
Sporno je i kada se starijem zaposlenom ne dozvoljava stručno usavršavanje samo zbog godina, iako ispunjava iste uslove kao druge kolege.
Ne smatra se svako razlikovanje diskriminacijom. Određeno lično svojstvo može biti stvarni i opravdani uslov za konkretan posao.
Problem postoji kada se traži svojstvo koje nema vezu sa poslom, na primer oglas „traži se radnica“ kada pol nije bitan za obavljanje posla.
Diskriminacija ili mobing?
Diskriminacija na radnom mestu i mobing nisu isto. Kod diskriminacije je ključno da je osoba nepovoljnije tretirana zbog ličnog svojstva.
Kod mobinga je ključno ponavljano ponašanje koje povređuje dostojanstvo, ugled, lični i profesionalni integritet, zdravlje ili položaj zaposlenog.
Mobing, odnosno zlostavljanje na radu, može biti aktivno ili pasivno ponašanje.
Može obuhvatiti vređanje, ponižavanje, izolaciju, uskraćivanje informacija potrebnih za rad, namerno preopterećivanje, dodeljivanje besmislenih zadataka ili stvaranje neprijateljskog radnog okruženja.
Nisu sve neprijatne situacije na poslu dovoljne za mobing.
- jednokratna svađa;
- povremeni sukob;
- kritika rada;
- opšte nezadovoljstvo uslovima koji važe za sve zaposlene.
Razlika je važna zbog postupka zaštite. Kod diskriminacije se pritužba podnosi Povereniku za zaštitu ravnopravnosti. Kod mobinga se najčešće prvo pokreće postupak zaštite kod poslodavca.
Isti slučaj može imati elemente i diskriminacije i mobinga. Ako nadređeni duže vreme ponižava zaposlenog zbog invaliditeta, može postojati diskriminacija po osnovu invaliditeta, ali i zlostavljanje na radu.
Kako dokazati diskriminaciju?
Kod diskriminacije je važno učiniti verovatnim da je osoba nepovoljnije tretirana zbog ličnog svojstva. U sudskom postupku, kada se to učini verovatnim, teret dokazivanja prelazi na tuženog. Tada druga strana treba da dokaže da do povrede načela jednakosti nije došlo.
Dokaze treba prikupljati odmah. Najvažnije je sačuvati materijal koji pokazuje odluke, komunikaciju, razliku u tretmanu ili obrazac ponašanja poslodavca.
- ugovor, rešenja i odluke poslodavca;
- e-mailovi, SMS, Viber, WhatsApp i druge poruke;
- oglasi za posao;
- platne liste i rasporedi rada;
- interni dopisi, nalozi i evaluacije;
- odgovori poslodavca na prijavu problema ili izostanak odgovora.
Pored pisanih dokaza, treba voditi beleške o događajima. U beleškama treba navesti datum, vreme, mesto, ko je učestvovao, šta se dogodilo i ko su mogući svedoci. Takve beleške su korisne kada se kasnije sastavlja pritužba ili tužba, jer pomažu da opis događaja bude precizan.
Svedočenja kolega, članova sindikata ili bivših zaposlenih mogu biti korisna ako su prisustvovali događajima ili znaju kako je poslodavac postupao u sličnim situacijama.
Ako je ponašanje uticalo na zdravlje, medicinska dokumentacija može pokazati posledice koje je osoba trpela. To mogu biti izveštaji lekara, psihologa, psihijatra, dokumentacija o bolovanju ili dokumentacija medicine rada.
Dokaze ne treba čuvati samo na službenom računaru ili službenoj pošti. Nakon otkaza ili prestanka angažovanja pristup tim nalozima može biti izgubljen, pa kopije treba sačuvati na bezbednom mestu.
Kome podneti pritužbu?
Pritužba zbog diskriminacije podnosi se Povereniku za zaštitu ravnopravnosti. Pritužbu može podneti fizičko ili pravno lice koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju.
Pritužbu ne mora uvek podneti samo osoba koja je neposredno diskriminisana.
- organizacija za zaštitu ljudskih prava, uz saglasnost diskriminisanog lica;
- organizacija u ime grupe lica, kada je povređeno pravo neodređenog broja osoba povezanih ličnim svojstvom;
- inspekcija, u ime i uz saglasnost lica čije je pravo povređeno.
Pritužba se podnosi u pisanoj formi. Može se poslati poštom, elektronskom poštom sa skeniranim potpisanim podneskom, elektronski uz elektronski potpis ili dati usmeno na zapisnik.
Podnošenje pritužbe je besplatno. Ne plaća se taksa niti druga naknada.
Šta pritužba treba da sadrži?
Pritužba treba da bude jasna, konkretna i potpisana. Treba da se vidi ko se žali, protiv koga se žali, šta se dogodilo i zbog čega se smatra da postoji diskriminacija na radnom mestu.
- podaci o tome ko je diskriminisan;
- podaci o tome ko je izvršio diskriminaciju;
- opis diskriminatornog akta;
- dokazi o diskriminaciji;
- potpis podnosioca.
Opis događaja treba da bude hronološki. Treba navesti kada se događaj desio, ko je učestvovao, koje lično svojstvo je bilo razlog nepovoljnog postupanja i kako je osoba stavljena u nepovoljniji položaj.
Kao dokazi se mogu priložiti odluke poslodavca, oglasi za posao, poruke, elektronska komunikacija, platne liste, rasporedi rada, imena svedoka, medicinska dokumentacija i drugi dokazi koji pokazuju nejednak tretman.
Ako se pritužba šalje elektronskom poštom, može se poslati skeniran potpisani podnesak.
Ako se podnosi elektronski, može se koristiti elektronski potpis. Pritužba se može dati i usmeno na zapisnik.
Zaključak
Prvi korak je utvrditi da li je problem diskriminacija na radnom mestu, mobing ili druga povreda radnih prava.
Diskriminacija zahteva vezu između nepovoljnog postupanja i ličnog svojstva, dok mobing podrazumeva ponavljano ponašanje koje povređuje dostojanstvo, ugled, zdravlje ili položaj zaposlenog.
Dokaze treba prikupljati odmah: dokumenta, poruke, beleške, svedoke i po potrebi medicinsku dokumentaciju.
Za diskriminaciju se pritužba podnosi Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, a može se pokrenuti i sudski postupak. Kod mobinga se najčešće prvo traži zaštita kod poslodavca, a zatim po potrebi pred sudom.
Zovem se Nataša Mandić i verujem da nijedna osoba ne bi trebalo da ostane sama onda kada joj je najteže.
Pišem za one koji traže reči u trenutku kada ih je teško pronaći. Za one koji pokušavaju da razumeju šta im se dogodilo.
Za one koji nisu sigurni kome da se obrate, kome da veruju, šta smeju da kažu i koji je njihov sledeći korak. Moj zadatak je da složene zakone, procedure i institucije prevedem na jezik koji je ljudski, jasan i topao.
Na ovoj platformi pišem o pravima žrtava, ljudskom dostojanstvu, zaštiti, prijavljivanju nasilja, diskriminaciji, nepravdi i svim onim situacijama u kojima čovek može da se oseti nevidljivo pred sistemom.