Значај комуникацијских вештина у раду са жртвама криминала
Остваривање права жртава подразумева адекватно опхођење према жртвама и сведоцима, а то значи познавање њихових права, као и психолошких карактеристика жртава и вештина комуникација.
У оквиру пројекта „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији“ Мисија ОЕБС-а у Србији је као његов имплементатор и одабрани партнер Министарства правде, почела је спровођење и низа обука за полицијске службенике у функцији контакт тачака.
Инструктивни семинари за полицијске службенике посвећени су детаљном упознавању са правима жртава, Националном стратегијом за остваривање права жртава, Обавезном инструкцијом МУП-а за поступање према оштећенима, али и са специфичним знањима која се тичу непосредног контакта са жртвом у које спадају и комуникацијске вештине.
Комуникацијске вештине важне су у контакту и раду са жртвама кривичних дела, а подразумевају: вештине успостављања контакта и односа поверења са странкама; давања јасне и детаљне информације; активног слушања и реаговања у ситуацијама интензивних осећања.
Уз преношење теоријских знања, психолошкиње проф. др Јелена Врањешевић и Драгана Ћук Миланков припаднике полиције су упознале и са низом конкретних карактеристичних примера. Детаљно су објашњене и примене комуникационих вештина у свим фазама поступка.
Обуке се одржавају у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу и представљају допринос јачању капацитета система помоћи и подршке оштећенима у кривичним делима, а што је део пројекта „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији“ који финансира Европска унија.
Важно је знати!
Разумевање је оно што разликује једнолинијску од конструктивне комуникације, коју као вештину чине три компоненте: јасно изражавање својих ставова, потреба и осећања на начин који не етикетира и не напада другу особу; слушање и разумевање ставова, осећања и потреба друге особе, као и вештине конструктивног решавања проблемских ситуација.
Предуслови конструктивне комуникације су: децентрација (способност да се изместимо из сопствене позиције), разумевање потреба оног са ким комуницирамо и разликовање описа од тумачења.
Пођеднако значајне су и вештине слушања за које је потребно и испуњење одређених предуслова, од адекватног окружења до савладавања вештина активног слушања. Ове вештине изузетно су важне нарочито у ситуацијама интензивних емоција, какве су бес, страх и туга. Управо због тога нужно је познавати и начине адекватног реаговања на интензивне емоције које је реално очекивати у комуникацији са жртвама кривичних дела.
« Назад