Трговина људима и даље већим делом нерегистрована

Према званичним статистикама, прошле године у Србији је идентификовано 46 жртава трговине људима.

Годину дана раније било их је 57, а 2019. године 39. Међутим, стваран број жртава је око десет пута већи, речено је на дискусији коју је данас поводом Европског дана жртава кривичних дела организовао Београдски центар за безбедносну политику.

Христина Пискулидис, из организације АСТРА која се бави пружањем помоћи жртвама трговине људима је истакла да је предрасуда да само наивне особе могу да постану жртве и да то може да се деси свакоме.

„Доминантан облик експлоатације жртава представља сексуална експлоатација, а готово половину тих жртава чине деца. Ово је већ утврђен тренд, како код нас тако и у Европи. Оно где се увиђа промена, то је да се све више сусрећемо са жртвама радне експлоатације“, истакла је Пискулидис.

О трговини људима у контексту мигранске кризе говорио је правник Никола Ковачевић. Како је напоменуо, најмање кријумчарења и трговине људима било је периоду када је највише људи пролазило западнобалканском рутом. Кријумчарење миграната је, међутим, настављено и после тога, а без повратка поверења у полицију неће ни бити заустављено, сматра Ковачевић. „Превенција кријумчарења коштала много мање од сензора, термовизијских камера, дронова, жица“, навео је Ковачевић додајући да смо се сви полако већ навикли на безакоње на границама.



« Назад