Насиље у условима пандемије представља изузетан изазов и за пружање адекватне подршке жртвама, а да би се ситуација поправила нужна је интензивнија сарадња институција система, али и свих сегмената друштва, транспарентнији рад, уједначавање критеријума и повезивање евиденција, те посебно посвећивање пажње положају жена, деце и других посебно осетљивих категорија жртава.

Ово су главни закључци годишње конференције мреже „Живот без насиља“ - „Насиље у условима пандемије“, коју је је као њен координатор организовао покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић.

Конференција, којом је обележена и петнаеста годишњица Мреже, у условима пандемије је одржана онлајн, али је окупила готово седамдесет учесника из државних и независних институција, међународних организација, правосуђа, центара за социјални рад и многобројних стручњака из области људских права.
 

Ово је била и прилика да се широки круг стручне јавности упозна са досадашњим резултатима и будућим активностима пројекта „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији“ који као изабрани партнер Министарства правде, спроводи Мисија ОЕБС-а у Србији, а финансира Европска унија.

Један од најзначајнијих резултата овог Пројекта свакако је усвајање Националне стратегије и пратећег Акционог плана, о чему је испред Мисије ОЕБС-а, детаљније говорила Наташа Новаковић, руководилац пројекта.
 

Покрајински омбудсман, проф. др Павловић је констатовао да број фемицида на годишњем нивоу указује да постоји потреба за много јаснијим друштвеним одговором на насиље над женама те да је то могуће само уз много интензивнију међусекторску и међуинституционалну сарадњу.

Управо потреба за таквим повезивањем и иницирала је оснивање мреже „Живот без насиља“ која, како је речено, већ 15 година представља најсвеобухватније активности институције Покрајинског омбудсмана који сваке године прикупља и податке о насиљу у породици од стране надлежних институција на територији АП Војводине. Ти подаци говоре да жене чине чак 74% жртава насиља, од чега половину чине оне које су у партнерском односу.

Као један од највећих изазова у пружању подршке жртвама насиља током пандемије, представница Виктимолошког друштва Србије, Јасмина Николић је истакла теже допирање до жена које не користе интернет, оних које живе у ромским насељима, као и до жена са инвалидитетом. Као неки од изазова са којима се сусрећу корисници/це услуга показали су се недостатак јединствених контакт података и информација уопште, немогућност проналажења сигурног места за разговор, могућност већег заражавања услед неодговорног понашања насилника, али и занемаривање опасности од вируса услед окупираности проблемом насиља.