Остварени помаци у унапређењу права и положаја жртава

Национална стратегију за унапређење положаја жртава и сведока за период 2020-2025. године, која се реализује кроз Акциони план успешно се спроводи, констатовано је на стручном скупу који је поводом Европском дана жртава кривичних дела организован а у оквиру пројекта „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела“ који финансира Европска унија, а као изабрани партнер министарства правде спроводи Мисија ОЕБС-а у Србији.

Учесници скупа истакли су да су значајни резултати остварени у погледу остварења права жртава на накнаду штете и обезбеђивању услова за сведочење посредством видео линка, чиме се избегава секундарна виктимизација и дају квалитетнији искази, који служе као доказ пред судом.

Уз остварење циљева из Националне стратегије експерт на ИПА пројекту „ЕУ за правду“ при Министарству правде Дарја Котуровић је истакла и значај спровођења Закона о бесплатној правној помоћи који предвиђа да корисници ове помоћи могу да буду жртве насиља у породици. Она је подсетила да највећи број корисника бесплатне правне помоћи чине жртве насиља у породици, па они не морају да доказују материјални положај, што је повећало приступ помоћи бројним лицима.

Када се кривично дело догоди најчешће први контакт са жртвом има полиција, а у циљу унапређења поступања полиције са жртвом кривичног дела, МУП Србије је усвојио обавезујуће инструкције за унапређење жртава и сведока, које ће почети да се примењују од 1. јуна.

Бекир Дудић, главни координатор у Дирекцији полиције, је појаснио да се инструкције тичу обавезног информисања жртви о њиховим правима, процене ризика рањивости и потреба оштећеног за мерама заштите и подршку, а све у циљу спречавања секундарне викимизације. Он је указао да ово подразумева усмено и писано обавештавање оштећеног о његовим правима и професионално поступање полиције уз пуно поштовање личности.

Ако није полиција први контакт са жртвом или сведоком онда је то тужилаштво, а заменик РЈТ је тим поводом истакла да они нису више само извори информација у поступку. „То су лица која имају специфичне потребе, имајући у виду трауму коју су претрпела“, навела је Мировић истичући да ефикасно вођење поступка зависи и од тога колико су жртве упознате са својим правима која могу да остваре.

Она је подсетила да је Републички јавни тужилац 2016. године донела обавезно упутство према свим тужилаштвима да се оснују службе за заштиту жртава и сведока кривичних дела ради олакшавања њиховог учешћа у поступку, добијање информација о правима и спречавања секундарне виктимизације.

У комуникацији са овим службама, већ приликом првог контакта жртве и сведоци могу да изразе своје потребе, забринутост, очекивања и да поставе питања у вези са својим правима и обавезама, а службе су дужне да им на једноставан начин, разумљивим језиком све то објасне.

Институт посебно осетљивог сведока

Осврћући се на институт посебно осетљивог сведока, статус који се додељује и пунолетним и малолетним плицима, указала је да овај статус сведоку могу да доделе или тужилаштво и суд у зависности од фазе поступка.

Посебно осетљив сведок се саслушава у посебној просторији, уз помоћ опреме којом се врши пренос слике и звука, а његов исказ се снима, и чува , како се не би понављао.

Указала је да је на овај начин у току 2020/2021. године испитано 265 посебно осетљивих и малолетних сведока, најчешће жртви кривичних дела против полних слобода, трговине људима и насиља у породици.

Подсетила је и да је Врховни касациони суд донео смернице за унапређење судске праксе у поступцима за накнаду штете жртава тешких кривичних дела у кривичном поступку.

Реч је, како је рекла Мировић, о смерницама за јавне тужиоце и судије које им омогућавају да промене досадашњу праксу - да се жртве кривичног дела упућују на парницу када је у питању њихов имовинско правни захтев, их подсетићу већ да имовинско правном захтеву судије одлуче у кривичном поступку.

Судија Вишег суда у Београду Оливера Ђурић истакла је да је у кривичном поступку једно од кључних права за остваривање правде управо накнада штете жртви кривичног дела.

Судија Вишег суда у Новом Саду Ивана Јосифовић, позната по пресуди из поступка за тешко убиство, којом је поред материјалне досудила и нематеријалну штету мајци убијене девојке, указала је да се управо овим одлукама у већој мери задовољава право оштећеног, на бржи и ефикаснији начин. „Потребно је да се суд само мало потруди да би право оштећеног на оставривање нематеријалне штете било задовољено. Потребно је свега неколико питања оштећеном и неколико питања вештацима“, указала је Јосифовић.

Наводећи примере из праксе, она је навела да жртве силовања најчешће избегавају да постављају имовинско правне захтеве према оптужнима који су их злостављали на тај начин, јер како наводе, „од њега не желе ништа, и нису га пријавиле зарад наканде“. „То је погрешан приступ. Овај пројекат „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела“ треба да укаже да жртве треба да истрају у својим правима“, закључила је судија.

Извор: Пројекат „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела“, РТВ



« Назад