Приступ правди у којем се жртва ставља у средиште кривично-правног поступка, опредељење је које је прихватила и Србија, а у последње четири године остварила и значајне напретке.

Ово је констатовано на стручном панелу који је поводом Европском дана жртава кривичних дела организован а у оквиру пројекта „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела“ који финансира Европска унија, а као изабрани партнер министарства правде спроводи Мисија ОЕБС-а у Србији.

Широм Европе већ 32 године, 22. фебруар се обележава као Европски дан жртава криминалитета. То већ 17 година чини и Србија са циљем указивања на положај жртава и сведока криминалитета и подизањем свести о њиховим правима.

Процене су да у Европи на годишњем нивоу око 75 милиона људи постану жртве криминала. У периоду пандемије регистрован је и додатни пораст криминала, што забрињава, али и опомиње да државе и свако друштво о овом питању морају да посвете још више пажње.

Министарка правде Маја Поповић обратила се учесницима конференције путем видео изјаве, као и шеф Делегације Европске уније у Србији Емануел Жофре и шеф Мисије ОЕБС у Србији Јан Барту.

Поповић је истакла да је подршка жртвама кривичних дела један од посебних приоритета Министарства правде, те да је тим поводом формирано и Координационо тело за спровођење Националне стратегије и подршку жртвама и сведоцима кривичних дела, коју чине не само правосудни органи већ и други државни органи и организације цивилног друштва са којима жртве долазе у контакт.

Према њеним речима, у Националној стратегији истакнута су три циља, а то су: успостављање националне мреже служби за подршку, унапређење заштите и подршке жртава и сведока кривичних дела и активан рад на подизању свести у друштву о правима жртава и сведока.

Тренутно је, како је навела, заштита жртава недовољно систематична, неуједначена и недовољно доступна, због чега ће у циљу достизања европских стандарда у овој области министарство правде предложити да се измени Закон о кривичном поступку, Кривични законик, Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправој заштити малолених лица и Закон о извршењу кривичних санкција.

Шеф Делегације ЕУ навео је да и даље многе жртве не знају своја права, па је на друштву да их заштити, посебно оне најосетљвије групе.

„Србија је већ учинила добре кораке за унапређење ове области, али пут је дугачак и комплексан. Подржавамо Србију да убрза свој план реформи како би свим жртвама криминала, посебно осетљивим групама, дала пуна права и заштиту“, рекао је Жофре, честитајући властима на њиховој посвећености овом питању.

Шеф Мисије ОЕБС указао је да реформе у овој области захтевају време али да су први кораци и достигнућа већ постигнути.

Подсетио је да је ОЕБС прошле године донирао посебну опрему за пет виших судова у Србији уз помоћ које жртве и посебно осетљиви сведоци могу да сведоче путем видео линка, да се њихово испитивање сними, како се више не би понављало, чиме се спречава да поново пролазе све страхоте кроз које су већ прошли.

О подршци жртвама и конкретним корацима који се у пракси предузимају говорили су експерт на ИПА пројекту „ЕУ за правду“ при Министарству правде Дарја Котуровић, главни координатор у Дирекцији полиције Бекир Дудић, заменик републичког јавног тужиоца Тамара Мировић, судија Вишег суда у Београду Оливера Ђурић и судија Вишег суда у Новом Саду Ивана Јосифовић.