Чињеница да су милиони људе сваке године жртве криминала, али и да грађани широм света па и у Србији мало познају права жртава и имају недовољно развијено разумевање положаја оштећених. Уз то Истраживања су показала да и сами оштећени исказују низак степен самопрепознавања себе као жртве, те да је емпатија друштва према жртвама мала или често декларативна али без стварног разумевања.

У циљу креирања позитивне промене, пројекат „Подршка жртвама и сведоцима“ је у оквиру кампање „16 дана активизма“ организовао низ едукативних медијских гостовања у којима су стручњаци из различитих области говорили о правима жртава, значају адекватних комуникација и препознавању њихових потреба и подизању свести јавности да жртве и сведоци заслужују помоћ и подршку и државе и друштва.

„Култура комуникације у нашем друштву и иначе није на високом нивоу, а када су жртве у питању неадекватна комуникација може да има и драматичне последице“ - истакла је психолошкиња Јелена Врањешевић која је у оквиру пројекта „Подршка жртвама и сведоцима“ ангажована и као стручни консултант у обукама вештина комуникације са жртвама, кроз које су прошли и представници правосуђа, адвокатуре, полиције и невладиног сектора. „Изузетно је важно да сви људи који раде у органима и институцијама које се баве жртвама разумеју колико је важна комуникација како би се жртва осетила сигурно, безбедно и како би направили однос поверења са жртвом, да она има слободу да исприча и можда оно што не би испричала и тако помогне и себи у психолошком смислу, али и самом процесу“ – рекла је Врањешевић.

У области остваривања права жртава дешавају се позитивне промене, али је нужно да буде и снажније и брже – констатовала је Марија Анђелковић из АСТРЕ наводећи да су судски процеси и даље дуги, секундарна виктимизација жртава честа, а постојећа средства која доприносе да се то избегне – недовољно искоришћена.

„Према нашој статистици жртва и до 11 пута понови своју причу пре него што је неко чује, а у самом систему од момента пријаве до окончања поступка у просеку 7 пута, значи то може да буде и три пута а може да буде и 10 пута“ – навела је Анђелковић објашњавајући да жртва те исказе даје пред полицијом, тужилаштвом, судом, у одређеним случајевима и у Центрима за социјални рад, те да је нужно пронаћи начин да се та пракса мења јер понављање исказа жртва сваки пут преживљава трауму.

Велики помак у том смислу представља видеоконференцијска опрема која омогућава да жртва у судском процесу нема непосредни контакт са починиоцем кривичног дела, те да исказ који је једном дала не мора више пута да понавља у процесу. Захваљујући пројекту „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела“ као изабрани партнер министарства правде спроводи Мисија ОЕБС-а у Србији, а финансира га Европска унија, ову опрему је добило 5 Виших судова у Србији, а користе је и тужилаштва. Број оваквих сведочења само у прошлој години у појединим судовима премашио је укупан број оваквих сведочења који је остварен у претходних 17 година.